BIĆU PUNOLETAN KAD I MOJE UNUKE: Predrag Bajilo iz Sremskih Karlovaca rođen je 29. februara, pa je zato mlađi od vršnjaka

Ne smeta ovom vinaru i vinogradaru iz varoši srpske duhovnosti i kulture što je tek godinu "stariji" od unuka bliznakinja Jane i Elene, pa zbijajući šalu na svoj račun, veli da ga veseli što će slaviti punoletstvo sa dve gimnazijalke.

- Ne vidim ništa neobično u tome što sam rođen prestupne godine - kazuje nam Bajilo.

- To mi je više bilo interesantno dok sam bio školarac. Drugari su za svoj rođendan donosili da nas počaste, ko je i koliko mogao, a meni su roditelji uvek 29. februara, svake četvrte godine, pripremali više bombona, da im uzvratim za one godine kada nisam imao rođendan. U kući se uvek poslednjeg dana februara, bez obzira na to da li je prestupna ili ne, pravio rođendanski kolač. A za pravi rođendan uvek je bilo svečanije i dobijao sam bolje poklone da se nadoknade prethodne tri godine.

Od starijeg sina ovaj "šesnaestogodišnjak", ako računa po rođendanima, ima 26 godina manje, a od mlađeg 28.

- Često mi deca vele: "Ti si mlađi" - kazuje nam naš sagovornik.

- Ne ljutim se zbog toga, jer sam uprkos datumu rođenja, zašao u sedmu deceniju. Jedini sam u našoj famili rođen tog datuma, a u Sremskim Karlovcima, mislim da ima još dvoje-troje njih.

Iako je za rođene prestupnog dana prestupne godine uvreženo mišljenje da su posebni i da im se često dešavaju čudne stvari, Bajilo u svom datumu rođenja ne vidi ništa neobično.

- Sve mi je teklo u nekom redu i skladno. Nije da nisam nailazio na prepreke i probleme, ali se rešenje uvek, nekako pojavljivalo. Bilo je slučajeva da se sve, ni sam ne znam kako reši za dan, a da li je to zbog datuma rođenja ili sticajem okolnosti, ne znam. Vodim se svojom parolom: "Čuva Bog Bajila svog". Što sam stariji, sve manje pridajem značaj rođendanu, ali ćemo ga obeležiti u krugu porodice.

Te 1960. njih četvoro ispisnika

TE prestupne 1960. godine, 29. februara, u novosadskom porodilištu rođene su četiri bebe.

- Na svet su došli jedna devojčica i tri dečaka, među kojima sam i ja - kaže Bajilo. - Tada je to zabeleženo u listu "Dnevnik", koji su moji roditelji sačuvali, i danas imam taj članak u porodičnom albumu.