JEVREJSKA "GRABLJIVICA" U LOVU NA JEVREJE: Ko je bila prelepa Stela Goldšlag, zbog koje je u logorima ubijeno na stotine ljudi? (FOTO)
KO je bila Stela Goldšlag, mlada, lepa nemačka pevačica svinga, Jevrejka koja je potkazala na stotine berlinskih Jevreja, od kojih je većina ubijena u logorima?
Foto: Majestic film/Fest
Da li je bila samo zlikovac ili i žrtva? I kako bismo se poneli mi danas, kada bi našim porodicama i nama samima pretila opasnost da završimo u gasnim komorama u Aušvicu?
Sva ova pitanja, u vreme rastućeg neonacizma u svetu, postavlja nemački reditelj Kilian Ridhof filmom "Stela, jedan život", koji je izazvao veliku pažnju na ovogodišnjem FEST-u. Film je rađen po istinitom događaju, a ekipa okupljena oko projekta godinama je istraživala život prave Stele Goldšlag, najvećim delom iz ruskih arhiva. Naime, posle Drugog svetskog rata Stela je osuđena i provela je u sovjetskom zatvoru u Istočnoj Nemačkoj punu deceniju.
O njoj su do sada napisana dva romana, od kojih je autor jednog njen drug iz razreda Peter Vajden ("Stela. Istinita priča" iz 1992.), zatim jedna opera, mjuzikl i jedan poludokumentarni film. Međutim ova lepa plavuša našla se u žiži svetske javnosti tek posle najnovijeg filma Ridhofa, u kom glavnu ulogu sjajno tumači nemačka glumica Paula Bir.
Stela (1922-1994.) potiče iz sekularne, umetničke berlinske porodice. Otac Gerhard bio je kompozitor i dirigent za filmsku kompaniju "Gaumont". Majka Toni bila je poznatna koncertna pevačica. I sama Stela pevala je džez i sving. Kada su nacisti, 1933. godine, preuzeli vlast, ni ona, kao ni ostali Jevreji, nije mogla da pohađa javnu školu, pa je prešla u privatnu, koju je osnovala jervejska zajednica.
Otac ubrzo ostaje bez posla. Neposredno posle Kristalne noći, porodica Goldšlag pokušala je da napusti Nemačku, ali bezuspešno. Nisu mogli da dobiju potrebna dokumenta za ulazak u SAD, jer je Amerika, kao i mnoge druge države, uvela kvote za imigrante, što je na stotine hiljada ljudi koštalo života.
Početak rata Stela dočekuje udata za druga iz škole i orkestra, takođe Jevreja, Manfreda Kiblera. Ubrzo su svi pohapšeni i prinudno angažovani na radu u fabrici oružja. U februaru 1943, dakle pre tačno 81 godinu, počinje poslednji "lov" na preostale Jevreje u Berlinu. Procenjuje se da ih je u tom trenutku bilo još oko 78.000 i za njih je oformljeno šest kolektivnih centara. Ispred jednog - zgrade jevrejske zajednice u Rozenštraseu, održan je jedini poznat protest "arijevskih" žena protiv hapšenja njihovih muževa, Jevreja.
Stelina porodica uspela je da izbegne hapšenje u fabrici, ali su nakon toga prinuđeni da žive u ilegali. Tokom nedelju dana, koliko je trajala "Fabrička akcija", uhapšeno je između 8.000 i 11.000 Jevreja, među kojima i Manfred. Sproveden je u logor Aušvic-Birkenau i ubijen 3. maja iste godine.
Neki Jevreji su preživeli skrivajući se, a drugi tako što su učestvovali u njihovom hvatanju. Tako su, bar za neko vreme, uspevali da spasu sebe i porodice, ali i da zarade. Dobijali su 200 do 300 rajhsmaraka za svakog uhvaćenog Jevreja. Zvali su ih "grabljivci".
Jedna od "grabljivica" prepoznala je Stelu na ulici i ocinkarila nju i njenog tadašnjeg partnera Rolfa Isaksona. Oboje su se bavili prodajom falsifikovanih dokumenata Jevrejima. Posle hapšenja i torture, baš kao na filmu, stvarna Stela uspeva da pobegne, ali ubrzo, bez para i papira, prinuđena je da potraži roditelje. Tako će dovesti tajne agente na njihov prag i svi zajedno će biti uhapšeni. Upravo ovo pomoći će Gestapou da uceni Stelu i natera je na saradnju. Cilj je bio da ih odvede do glavne osobe koja izrađuje falsifikovana dokumenta, ali i da luta ulicama i potkazuje "nearijevce" koje sretne. Ubrzo sa Rolfom Isaksonom postaje član specijalnog "Servisa za potragu za Jevrejima".
PRVA SUĐENjA
STELINO suđenje u Zapadnom Berlinu, 1957. godine, odvijalo se u vreme dok je Zapadna Nemačka i dalje bila puna nacista, čiji su zločini ostali nekažnjeni. Proći će još šest godina dok ne počne suđenje u Frankfurtu u "Procesu Aušvic", koje je trajalo od 1963. do 1965. To su bila prva suđenja protiv nacističkih zločinaca prema zapadnonemačkom pravu, jer je u Nirnberškom procesu 1945.-1949. primenjeno međunarodno.
Kada su Sovjeti zauzeli Berlin, Stela je uhapšena, a njena kći smeštena kod jedne jevrejske porodice. Posle odslužene desetogodišnje kazne, polazi u potragu za ćerkom po Zapadnoj Nemačkoj, da bi se ponovo našla iza rešetaka 1957. i bila osuđena na 10 godina. Budući da je kaznu već odslužila, puštena je na slobodu, uz oduzimanje građanskih prava. Na suđenju, psihijatar je konstatovao da boluje od šizofrene psihopatije, a kasnije će joj biti dijagnostifikovana i ozbiljna depresija.
Iza sebe je imala pet brakova i ćerku koja je se odrekla i pobegla u Izrael. Stela je prešla u hrišćanstvo i postala okoreli antisemita, ubeđena da je stradala kao žrtva "jevrejske zavere".
Posle neuspelog pokušaja samoubistva 1984, Stela se ubila skokom sa svog balkona 1994. Rolf Isakson nikada nije pronađen, pa su ga istočnonemačke vlasti 1953. proglasile mrtvim.