OŽIVELE HALJINU "DEVOJKE U PLAVOM": Kikinđanke sašile toaletu kao sa čuvene slike Đure Jakšića (FOTO)

To je plava haljina, sa crnom mašnom, istom takvom čipkom i belom bluzom, identična onoj sa čuvene slike "Devojka u plavom" Đure Jakšića. Rađena je za posebnu i važnu priliku u radionici ovog pozorišta, a krojačice su bile ona i garderoberka Irena Virag.

Baš takvu haljinu nekada je nosila Mila, devojka za kojom je žudilo srce mladog pesnika Đure Jakšića. Reči koje joj nije izgovorio, pretočio je u pesmu, priznavši da "za Milom srce tuži" dok mu Ana vino toči i služi. Od te ljubavi i čežnje nastala je čuvena slika "Devojka u plavom", na kojem je Emilija Mila Popović onakva kakva je bila u srcu mladog Jakšića. Portret se nalazi u stalnoj postavci beogradskog Narodnog muzeja, a plava haljina u fundusu Narodnog pozorišta u Kikindi. Izložena je u holu teatra i privlači poglede svakog posetioca.

Senka Udicki i njena iskusnija koleginica Irena Virag izučavale su modu vremena u kojem je Mila živela, kako bi znale da urade celu haljinu sa portreta. Trebalo je odrediti da li je Đurina Mila sa bluzom, koju je on naslikao, nosila suknju, ravnu ili široku haljinu.

- Trudile smo se da haljina bude verna vremenu u kojem je Mila živela. Tri puta smo išle u Beograd da bi pronašle materijal baš te specifične, posebne plave boje, petrolej nijanse, koji će imati potreban sjaj, ne prejak da ne bi izgledao veštački.

Pretpostavljale smo da je donji deo haljine koju je Mila nosila bio širok, pa je suknja ima tri sloja i žipon. Mašna oko vrata je od pliša i to se na slici prepoznaje. Verujemo da je Mila nosila svilu, jer je bila iz bogate porodice. Pošto nismo imale čistu, nabavile smo saten svilu, koja ne izgleda veštački. Sa gornjim delom je bilo lakše.

Rukave i prednji deo malog blejzera ukrasile smo čipkom koja liči na ručni rad, jer su u to vreme žene dosta heklale i vezle. Za belu čipkanu bluzu kupile smo veoma kvalitetan materijal. U to vreme u bogatijim kućama koristile su se francuska i italijanska čipka.

Verujemo da je devojka iz pesme i sa slike bila baš tako obučena kao što izgleda naša plava haljina - opisuju Senka i Irena.

Haljina je nastala pre šest godina, povodom obeležavanja sto godina od prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. U Kikindi je tada održana velika svečana akademija, a njen deo bio je i pozorišni prikaz tih istorijskih događaja, sve od naseljavanja Srba u Banat, pa do narodne skupštine u Novom Sadu.

- Naše pozorište dobilo je poverenje grada da uradi igrokaz koji je režirao naš glumac Dragan Ostojić. On je bio i scenograf, a kostime smo mi radile. Prikazujući građansku epohu 20. veka, sašile smo haljinu identičnu onoj sa te čuvene slike. Kostimima smo oživele znamenite ličnosti Kikinde, pa i Đuru Jakšića i to romantično vreme. U igrokazu je haljinu nosila glumica Mina Stojković. Naredne godine, kada je otvoren novi pozorišni hol izložili smo haljinu. Neki posetioci prepoznaju je i vezuju za sliku, neki ne, ali svakome privuče pažnju - priča nam Senka Udicki.

Nimalo nije slučajno što je haljina identična onoj sa čuvene slike Đure Jakšića, skrojena baš u Kikindi. I pesnik bi time, verovatno, bio zadovoljan. Jer devojka Mila u koju je neizmerno bio zaljubljen bila je Kikinđanka, ćerka lokalnog kafedžije Lazara Popovića. Đura ju je sreo u kafani njenog oca "Kod belog krsta", u kojoj je često sedeo kada je kao 23-godišnjak došao u ovaj grad u nadi da će kao moler oslikavati pravoslavnu crkvu. Ni od posla ni od ljubavi nije bilo ništa, jer se Mila ubrzo udala za glumca, a Georgije otišao u manastir. Od velike mladićeve tuge nastale su divna pesma i još lepša slika.

- Irena i ja smo sarađivale i pre nego sam došla u pozorište. Od početka se dobro razumemo tako da smo i ovog puta znale kakvu haljinu želimo. Ona je stara škola i krojački zanat učila je od starih majstora. Ja sam studirala biologiju, a krojenje i šivenje mi je nekada bilo hobi, a onda postalo posao. Od nje sam naučila mnoge finese ovog zanata. Nekada se samo pogledamo i znamo šta treba da radimo. Šijemo bez crteža - govori Senka o koleginici koja je posle 25 godina rada otišla u penziju.

Irenino fircanje

IRENA uvek ističe koliko je u krojenju važno fircanje. Senka kaže da njen savet sada uvek primenjuje, posebno kada šije svečane haljine.

- Uvek mi je govorila - prvo fircanje, nema štepanja i sečenja. Jer kad odsečeš, gotovo je. Nema popravke. A kad ufircaš, onda možeš da radiš korekciju - otkriva Senka.