LELI OPERISALI NEPOSTOJEĆI TUMOR, NAKON ČEGA JE UMRLA: Strašna tragedija porodice Tomašević zbog koje su tužili UKC u Kragujevcu

Nakon što su se Tomaševići požalili na postupanje lekara i ostalog medicinskog osoblja, Klinički centar je oformio unutrašnju lekarsku komisiju, koja se izjasnila da nije bilo propusta u lečenju. Reagovalo je i Ministarstvo zdravlja, pa je trenutno ceo postupak lečenja "pod lupom" spoljašnje komisije, na čijem čelu su stručnjaci iz Beograda.

Sve je počelo kada je Leli odjednom bilo loše početkom juna 2023. godine, bila je konfuzna i nije mogla da stane na noge. Odmah je primljena u čačansku bolnicu, najpre na interno, pa potom i na odeljenje neurologije, budući da je skener ukazivao na infarkt mozga. Njena sestra Tina tvrdi da je u startu odrađena loša trijaža.

- Kod infarkta mozga vrlo je dragocen svaki minut, a kod nje su čekali 24 časa da urade hitni skener glave. Samim tim su izgubili dragoceno vreme, odnosno prvih osam sati od pojave simptoma, za otklanjanje uzroka infarkta, u njenom slučaju tromba tzv. trombolizom. S obzirom na to da je kasnila bitna dijagnostika, kasnila je i osnovna terapija lečenja, odnosno razređivanje krvi - rekla nam je dr Tina. - Kolege su mnogo bile koncentrisane na uzgredne simptome, na primer na povišenu glukozu u krvi, koji su ih usporili da otkriju i leče osnovni uzrok Lelinog hospitalizovanja. Njeno stanje je bilo akutno, životno ugroženo i kolege u Čačku to, nažalost, nisu prepoznale. Čekali su da prođe nekoliko dana, da bi je prebacili u tercijarnu ustanovu, u UKC u Kragujevcu. Tamo je odmah urađen magnet glave, koji je, prema zaključku lekara, ukazivao na tumor na mozgu i to najgoru moguću formu: glioblastom. Tako su na samom početku njenog lečenja u Kragujevcu vodili Lelu pod pogrešnom dijagnozom i time je pogrešno lečili. Zapravo nisu je ni lečili od onoga što je imala, a to je bio infarkt mozga, već su navukli bespotrebne komplikacije koje su je ubile.

S obzirom na to da su, kako kaže naša sagovornica, radiolozi bili nesigurni u dijagnozu, predložena je dodatna dijagnostika koja bi ukazala ili uklonila sumnju na tumor mozga. Reč je o spektroskopiji, koja se odrađuje isključivo u Kliničkom centru Srbije u Beogradu.

- Spektroskopija je bila neophodna diferencijalna dijagnostika koja bi poštedela Lelu pogrešnog lečenja i time nastalih dodatnih komplikacija. Dijagnostika, nažalost, nije odrađena zato što kolege nisu bile u mogućnosti da umire pacijenta u onom stepenu koji dijagnostika zahteva. Prostim jezikom rečeno, nisu umeli da sediraju pacijenta već su očekivali da jako bolestan pacijent sebe umiri - navela je Tina.

Ono što je porodicu Tomašević, kako kažu, ozlojedilo jeste što su čekali mesec dana na operaciju, ako su već neurohirurzi toliko bili sigurni u svoju tvrdnju da se radi o tumoru mozga i da je u tom slučaju operacija prvi i osnovni vid terapije. Pritom, dodaje Tina, Leli je u međuvremenu kliničko stanje bilo mnogo i stabilno bolje.

- Čak sam, i kao lekar, rekla njenom doktoru da sumnjam u njihovu dijagnozu, i molila da to provere, da odrade dodatnu dijagnostiku ili je prebace u Beograd, a on mi je na to odgovorio da odvedem sestru u Berlin i da je tamo lečim, dodavši da će je odmah skinuti sa liste svojih pacijenata. Bila sam zgrožena takvim odgovorom, takvom nekolegijalnošću - rekla nam je Tina.

Otac Radiša dodaje da Lela nije imala osnovnu negu:

- Oskudevala je i u osnovnoj higijeni: nisu je prali, niti umivali, niti češljali, ali je nisu ni hranili, niti joj davali tečnosti da pije.

Često je, veli, bila u prljavoj peleni, od ležanja su joj se stvorili dekubitusi, a kasnije je dobila i klostridiju.

- Kada su rešili da je konačno operišu, iako za to, ispostaviće se, nije bilo potrebe, kasniji histopatološki nalaz pokazao je da tumora uopšte nije bilo. Kada smo taj nalaz predočili doktoru koji ju je operisao, on nam je, na naše zaprepašćenje, rekao da je to baš i očekivao. Ništa nam tada nije bilo jasno, jer je pre operacije tvrdio da se radi o tumoru, te da je operacija neophodna - kazao nam je Lelin otac Radiša. - Svašta sam preživeo tamo: da viču na mene, da me isteruju iz bolnice, da mi ne saopštavaju u kakvom je stanju moja ćerka, pa čak i da mi uopšte ne jave da je preminula, već sam slučajno pozvao i medicinska sestra mi je to saopštila... Oni su moje dete ubili i zato ću ih tužiti. Znam da ništa nju ne može da vrati, ali želim istinu!

Posle Leline smrti, roditelji su tražili i obdukciju, koja je takođe utvrdila da pokojnica nije imala tumor na mozgu. 

BONUS VIDEO:

SREĆNI U KUĆI OD SLAME I BLATA: Ivana i Dušan se vratili iz Kine i započeli život na obroncima Rtnja