PRUGOM JEZDE NAJVIŠE STUDENTI I PENZIONERI: Posle duge pauze, Lozničani se ponovo privikavaju na prevoz železnicom do Šapca, Rume, Beograda

Od sredine decembra uvedene su dve linije prema Šapcu, Rumi, Beogradu u jednom, i prema Zvorniku u drugom pravcu.

Putnički vozovi su davno bili stali, prema Loznici ni šinobusi nisu saobraćali najmanje dve decenije. Pre desetak godina počela je kompletna rekonstrukcija pruge, kao i obnova stanica u Loznici i Šapcu. Pre nekoliko godina krenuli su vozovi, neko vreme imali su po jedan polazak i dolazak u ovaj grad, da bi kasnije usledila po dva.

- I ne samo što je povećan broj polazaka, već vozovi idu znatno brže, pa se tako, recimo, od Loznice do Šapca stiže za pedesetak minuta, a od Loznice do Beograda, gde staje i prima putnike na Novom Beogradu i na Prokopu, za nešto samo malo više od dva sata - priča Zane Šaulić iz Loznice, koga zatičemo na liniji Loznica - Šabac. - Komforno je, lepo, čisto, u ove dane toplo, pa je milina putovati vozom, utoliko pre što su stanice u ova dva grada skoro u njihovom središtu. Kao dete, pošto mi je majka Šapčanka, stalno smo putovali vozom, a potom šinobusom. Ovo je značajna stvar za sve nas.

Iz Loznice, Šapca i Zvornika prema prestonici dnevno zasad kreće po nekoliko desetina putnika. Najviše je penzionera, a u poslednje vreme je sve više i studenata. Ovi vozovi više ne staju, kako se to popularno kaže, "kod svake bele kuće", što je ranije smetalo putnicima.

- Kada su uspostavljene dve linije, od tada stalno idem vozom, koji ima i jutarnji i popodnevni polazak, što nam dosta znači - priča Mirjana Mitrović, studentkinja iz Loznice. - Mislim da će ljudi sve više da se navikavaju na ovaj vid prevoza, jer su prednosti očigledne.

Vladimir Lečić iz Loznice je vodio kćerkicu Nađu i sestrinog sina Stefana da se provozaju prugom, što je mališane oduševilo, jer su mogli i da hodaju po vozu, razgledaju lepe predele Jadra, Mačve, Podrinja, Srema...

Ovom trasom išao je davno, čak i pre Velikog rata, voz "ćira", koji je dolazio u Loznicu, a posebno u Banju Koviljaču, vozeći na provod goste iz Novog Sada i Beograda. Današnji vozovi ne staju u Banji Koviljači, gde je stanica zapuštena, ali se meštanin Branko Pejak, koji insistira da se vrati stanica, nada da će se kompozicije ponovo zaustavljati u tom mestu.