DVA PUTA SE KUĆILI, A DOM NEMAJU: Sedmočlana porodica Spasić iz Kovanluka kod Kraljeva

Dva puta se porodica Branka Spasića, rodom iz Lipljana na Kosovu i Metohiji, s mukom i naporom kućila i pokušavala da stvori najpre svoju sadašnjost, a potom i budućnost, ni u najgorem košmaru ne sluteći da će to za samo četvrt veka morati da učini i po treći put.

Ovu sedmočlanu porodicu najpre je zadesila nesreća kada je ratne 1999. godine morala da napusti svoje ognjište u Lipljanu, privremeno se smestivši u Trstenik, a potom posle dve godine konačno i u Kraljevu gde je u prigradskom naselju Kovanluk uspela da sagradi kuću. Pre nepuna dva meseca, početkom decembra, veći deo te kuće izgoreo je u požaru.

Vatrena stihija je najpre izbila u pomoćnoj prostoriji za ogrev, pretpostavlja se zbog neispravnih instalacija, a zatim se munjevito proširila bukvalno razorivši spart i teško oštetivši prizemlje, sada neuslovno za stanovanje, ostavljajući Spasiće ponovo bez svog doma i krova nad glavom.

- Život nam se iz korena promenio. Sve što smo imali, sve što smo ulagali, stvarali, nestalo je u vatri i dimu za manje od četiri sata. Kuću moramo obnoviti, a kada i kako, ni sam ne znam. Nešto malo smo uspeli da saniramo uz pomoć prijatelja, rođaka, komšija, da bar zaštitimo prizemlje od kiše i snega i sprečimo još veću štetu. Mnogo sredstava je potrebno za popravku, videćemo šta ćemo uspeti da uradimo, ali sami ćemo teško sve obnoviti. Naš narod kaže „pokrivaš se koliki ti je jorgan“, a mi ćemo morati taj jorgan baš dosta da produžimo, drugačije ne može – priča za „Novosti“ Branko Spasić (49), zaposlen kao snimatelj u Televiziji „Most“ iz Zvečana.

Sa svojom suprugom Aleksandrom (47), onkološkim bolesnikom u invalidskoj penziji, starijim sinom Nemanjom (24), vojnikom po ugovoru u kasarni u obližnjoj Ribnici, ćerkom Katarinom (22) na trećoj godini fakulteta Visoke ekonomske škole i mlađim sinom, srednjoškolcem Veljkom (16), Branko se, za sada, privremeno smestio iznajmivši pod kiriju kuću u blizini.

- Majka Gordana (74) i otac Živojin (77) trenutno su, međutim, u Lazarevcu kod ujaka. Morali smo zbog njihovih godina i zdravlja da se razdvojimo i tamo da ih smestimo. A lepo smo živeli u našoj kući svi zajedno, čuvali se i voleli, stvorili ugledno domaćinstvo, školovali decu, a sada smo opet na početku. Cedimo suvu drenovinu, ali nazad ne možemo – dodaje Branko.

Prema rečima njegove supruge Aleksandre, koja je u momentu požara bila u kući zajedno sa kćerkom, mlađim sinom, svekrvom i svekrom, vatrena stihija se zbog vetra brzo širila uprkos naporima vatrogasaca da je obuzdaju gutajući sve pred sobom. Lekove je, kaže, u poslednjem trenutku uspela da uzme iz sobe.

- Srećom niko nije povređen, ali doživljeni stres je nemoguće rečima opisati. Veoma sam teško sve ovo podnela. S jednom mukom sam se, nadam se, izborila, a kako ću sa ovom ni sama ne znam – kroz suze priča Aleksandra. - Znam da moram dalje, ali osećam u sebi kao da nemam snage. Sve se nešto boriš, boriš se četvrt veka da stvoriš neki mir, neku toplinu, neko svoje mesto, a onda bukvalno nemaš ništa. Opet i opet.

Bez pomoći, Spasići sa svojim veoma skromnim primanjima teško će uspeti da kuću obnove, nastave sa školovanjem dece i koliko-toliko normalnim životom. Svaka pomoć im je više nego dobrodošla, i novčana i u građevinskom materijalu. Zahvalni su svima koji si im do sada nesebično pomogli, prijateljima, rodbini, komšijama, drugarima svoje dece, kolegama…

- Držimo se zajedno i u dobru i u zlu – poručuju Spasići ispraćajući nas iz dvorišta. - Daće Gospod Bog i dobri ljudi da ponovo budemo svoji na svome, da se izborimo i sa ovom nedaćom.

RAČUNI ZA POMOĆ

ZA pomoć porodici Spasić otvoren je tekići račun na ime Aleksandra Spasić 200-132296774-41, kao i devizni račun na ime Katarina Spasić, Kovanlučka 190A, Kraljevo – 5354 8280 0019 0004 SWIFT: OTPVRS22 IBAN:RS35325934170396358.