SLOVA ZLATOM ISPISANA: Novosti u najdragocenijoj biblioteci hrišćanstva, odakle je rukopis srpskog monaha iz 11. veka završio u Ukrajini

U vrletima Sinajskih planina koji okružuju svetinju sazdanu oko gorućeg grma iz koga se Bog obratio Mojsiju mogu da opstanu samo beduini i, od 3. veka, monasi sinaiti. Najstariji živi manastir sveta koji je podigao car Justinijan u 6. veku, daleko je od gradova i prometnih puteva, a njegova duhovna snaga i moć doživljavaju se tek kad se stoji pod njegovim zidinama.

Posmatran sa vrha Sinajske gore manastir izgleda beskrajno mali i nezaštićen u planinskoj pustoši. Teško je objasniti kako se na tom komadiću tla usred ničega bogosluži u kontinuitetu već 19. vekova i da se baš tu čuvaju i najdragocenije ikone i knjige hrišćanstva. Čak i najveći skeptici teško se odupiru pomisli da je Sveta Katarina pod posebnim Božjim okriljem u opasnom okruženju.

Koje god da je carstvo nominalno vladalo Sinajem pravi i jedini stanovnici i gospodari pustoši bili su beduini koji su poštovali učene mistike-askete. O tome svedoči činjenica da Sveta Katarina nikada nije ostala bez monaha, jer su večni nomadi, trgovci i razbojnici propuštali askete koji su u manastir donosili dragocenosti kao što je najstarija ikona Hrista, na čijem je asimetričnom licu prikazana njegova ljudska i božanska priroda. U sinajskoj svetinji čuvana je 1.500 godina najstarija Biblija sveta, Sinajski kodeks, pisan u 4. veku. Njegov najveći deo je u 19. veku je, izigravši poverenje sinaita, ukrao nemački naučnik Tišendorf. Ipak, nije uspeo da uzme sve i moj domaćin otac Jefrem doveo me je pred preostale stranice.

- Ovi listovi su nedavno pronađeni sakriveni u zidu. Pogledaj tu lepotu, slova su pisana zlatom - oduševljeno je pokazivao otac Jefrem blistavobeli pergament sa krasnopisom od žeženog zlata.

Sinaiti su spasli oko 3.300 neprocenjivih rukopisnih knjiga na grčkom, latinskom, hebrejskom, staroslovenskim jezicima, arapskom, sirijskom, gruzijskom, etiopskom, jermenskom i persijskom. Među slovenskim knjigama je najstariji Sinajski psaltir iz 10. ili 11. veka koji je glagoljicom napisao srpski monah Dimitrije.

- Ovaj učeni monah i njegovi saradnici nisu došali na Sinaj slučajno, niti su bili prvi Srbi u Svetoj Katarini. Oni su došli na poziv još starijih srpskih sinaita - rekao mi je prof. dr Dragiša Bojović, osnivač Odeljenja za svetosavske studije na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Ruski istraživač Vladimir Rozov je 1908. na Sinaju zabeležio: "Rukopisi Manastira Svete Katarine zaslužuju najvećy pažnju Srba. Mi u njima nalazimo bogati izvor skupocenog gradiva za staru srpsku književnost, i njihovo proučavanje može baciti novu svetlost, kako na pazvoj same srpske književnosti, tako i na ulogu kojy je ona imala u pazvojy književnosti pravoslavnog slovenstva."

Rozov je utvrdio je da srpski rukopisi koje je pronašao u biblioteci Manastira Svete Katarine potiču iz srpskog manastirčića Svete Bogorodice u okviru ove svetinje. Srpski monasi su već više od veka živeli u njemu kada je im 1234. u goste stigao Sveti Sava.

- On se nastanio u manastiru Svete Bogorodice, i po tome izgleda da je ova slovenska kolonija imala svoje sedište baš u njemu. Kada je Sveti Sava osnovao u Palestini jako srpsko ognjište, Srbi su neminovno morali da dođu i na Cinaj. Ovo potvrđuje i Cinajcka biblioteka. Srbi su imali neko vreme čak i igumane - navodi Rozov.

Zapis iz 16. veka sačuvao je svedočanstvo o srpskom monahu Joakimu koji je bio "igumen od Sinajskoj gori".

- Izgleda da je na Cinajy odavna postojala slovenska monaška kolonija. Hajctapiji spomenici ove biblioteke pripadaju 11. veku. To su čuveni glagoljski Sinajski psaltir i Cinajcki trebnik. Ove knjige su morale doći na Sinaj još u doba kad je glagoljsko pismo bilo u punom jeku, dakle ne docnije od prve polovine 12. veka. Stoga moramo i osnivanje slovenske kolonije na Cinajy datirati 11. ili prvom polovinom 12. veka. Izgleda da je značaj Srba na Cinaju porastao u vezi s uticajnim položajem koji su Srbi stekli u Palestini u 16. veku kad su uzeli u svoje ruke Lavru Svetog Save Osvećenog. Rukopisi Cinajcke biblioteke i zapisi u njima svedoče da je srpska kolonija postojala sve do početka 19. veka. Docnije su Grci prestali da primaju Slovene u manastire Svete zemlje - zapisao je Rozov.

USPENSKI BLAGO ODNEO U KIJEV

ISTRAŽIVAČI Ruske duhovne misije u Palestini su sredinom 19. veka otkrili srpske glagoljske i ćirilične rukopise u Manastiru Svete Katarine. Glagoljički minej koji je pisao Srbin Dimitrije u 10. veku je "pozajmio" šef te misije, čuveni arhimandrit Porfirije Uspenski i odneo u Rusiju. Danas se ova sinajska i srpska dragocenst čuva u Nacionalnoj biblioteci Ukrajine u Kijevu pod imenom "Kijevski listići".