DA SE U BORAČU OPET ČUJE DEČJA GRAJA: Dejan Milošević oživeo dedovinu i od nje placeve poklanjao zainteresovanim porodicama
PRE deset godina Dejan Milošević (50) je počeo da sređuje svoju dedovinu. Sticajem okolnosti, 60 godina niko na tom imanju u selu Borač, nadomak Knića, nije živeo. Opustela su i ostala imanja. On nije želeo da se ognjišta u ovom selu, kao mnoga u Srbiji, zauvek ugase. Kupio je dva i po hektara zemlje i počeo da poklanja placeve. Danas je tu niklo desetak kuća i vikendica, za one koji s porodicama stalno žive u Boraču i one koji dolaze povremeno, na odmor.
Privatna arhiva
- Dogodilo se spontano - priča nam Milošević. - Hteo sam da pokušam da spasem Borač, naše selo, Šumadiju. Dedovina se ne prodaje, zato sam kupio zemlju i isparcelisao je na 25 delova nepravilnog oblika i površina. Došla je korona i za mene u tom trenutku nepremostivi problemi. Katastar nije radio, notari takođe, a moj jedini uslov je bio da ljudi prevedu na sebe placeve koje sam im poklonio i da na svom imanju izgrade svoj krov nad glavom. Privatna arhiva
Pogled na pola Šumadije
KO će kome biti komšija, Dejan nije hteo da određuje, već je to prepustio novim vlasnicima:- Došli su iz Varvarina, Kragujevca, Beograda, Paraćina, Ivanjice... Ko je mogao da zamisli da će se ovde tražiti ar zemljišta više. Najviše im se sviđaju mir, tišina i pogled. Ovo je zlatni vrh, odavde se vidi više od pola Šumadije, Gledićke planine, Rudnik, Goč i Gružansko jezero. Bez obzira na godišnje doba, ovde je ruža vetrova. To je nemerljivo.
Prvi plac je poklonio prijatelju, a za nekoliko dana krenula je pomama na društvenim mrežama. Tražio se plac više... Za nekoliko godina, Dejan i njegove komšije uspeli su da na zemljištu prepunom korova urade kompletnu infrastrukturu i puteve, da iskopaju arteski bunar, septičke jame...
- Moja porodica je u početku bila skeptična, nisu verovali da ću uspeti da ostvarim ono što sam naumio - kaže Dejan. - A samo sam želeo da nam Šumadija ne postane šuma i da se u zaseok Popovići i u selo Borač vrati dečja graja. Raduje me što su došli i mladi. Puno je dece i mladih, od jedne do 18 godina, a verujem da će se jednog dana ovde igrati i njihova deca. Nadam se da sam svoje komšije usrećio, a meni će se to vratiti na neki drugi način. A i da se ne vrati. Time se ne opterećujem. Privatna arhiva
Velikodušni domaćin radi u JKP "Šumadija", a bavi se i sezonskim poslovima. Ima sina i ćerku.
- Ovde je priroda bila darežljiva - ponosan je Dejan. - Okruženi smo planinama, a nismo daleko od Kragujevca, Topole, Gornjeg Milanovca, Kraljeva, Čačka i Knića. Sve ovde ima svoju priču. Kuća mog pradede je bila urušena, pa sam je obnovio. Danas je moje mesto prebivališta u njoj. Svaki dan navučem vunene čarape i idem u Kragujevac na posao. Siguran sam da će u Boraču ponovo nići mali grad, kao nekada u srednjem veku kada je ovde svoju rezidenciju imao despot Stefan Lazarević. I nije samo on obitavao u ovom kraju, ovo mesto se vezuje i za cara Dušana, kneza Lazara, Radiča Postupoviča i Miloša Obrenovića.