DOBROTVOR IZ CARSKOG PRIZRENA: Rodonačelnik našeg zadužbinarstva rođen pre 220 godina
RAVNO je 220 godina od rođenja Sime Andrejevića Igumanova (1804-1882), velikog srpskog dobrotvora. Ostao je upamćen kao jedan od prvih zadužbinara u oblasti školstva i narodne prosvete. Podigao je Prizrensku Bogosloviju, a Beogradu je ostavio jednu od najlepših građevina, Igumanovu palatu, smeštenu na kraju Terazijskog platoa.
Sima Igumanov
Rođen je 30. januara 1804, u Prizrenu, baš kad je Karađorđe digao Srbe na ustanak. Njegov otac Andrej bio je vrlo bogat čovek ali i veliki patriota. Ostavio je četiri sina bez ičega, jer je novac potrošio na kupovinu oružja za ustanike. Zbog toga je Sima svoje mlade godine proveo u Manastiru Sveti Marko kod Prizrena, gde mu je brat bio iguman. Tamo je dobio nadimak Igumanov, koji je 1856. godine zvanično dodao očevom.
Brat je Simu poslao da uči zanat u prizrenskoj fabrici burmuta. Za kratko vreme je od kalfe stigao do suvlasnika, ali su Turci ubrzo zatvorili fabriku. Pokrenuo je trgovinu pijavicama. Posao mu je dobro išao te je navukao zavist turskog paše, koji mu je oteo imovinu i poslao ga u zatvor. U turskom kazamatu sprijateljio se sa agom iz Prizrena koji mu je pomogao da se vrati trgovini duvanom.
Skulptura na Palati u Beogradu
U CENTRU Beograda, sredstvima Zadužbine Sime Andrejevića, podignuta je 1938. Igumanova palata. Na krovu je bio spomenik zadužbinaru na kojoj su Andrejević, njegov sin Manojlo i siročići u kosovskometohijskom odelu. Posle Drugog svetskog rata Palata je nacionalizovana, a 1950. po naredbi gradskog urbanističkog odseka, skulptura sa zgrade isečena je švajs-aparatima i razvaljena. Vraćena je 2021.Kao trgovac je radio od 1846. u Carigradu i Odesi, a potom se nastanio u Kijevu. Kada se obogatio, počeo je da se bavi dobrotvornim radom. Otečestvu je slao bogate priloge, najviše crkvama i manastirima u Staroj Srbiji. Nesebično je ulagao u školovanje mladih Srba i pratio razvoj prosvete u Srbiji, pa je i bogatstvo upotrebio za podizanje prosvetnih ustanova.
U svom rodnom Prizrenu je 1872. podigao uglednu zgradu i u njoj otvorio Bogoslovsko-učiteljsku školu, danas čuvenu Prizrensku bogosloviju. Školovanje srpskih dečaka i mladića bilo je besplatno, jer je igumanov obezbedio sigurne izvore prihoda i za rad škole i za ostale njene potrebe mladih učenika koji su u njoj i učili i stanovali. Bogoslovija je školovala više učitelja nego sveštenika, a dala je i mnogo vladika i trojicu srpskih patrijarha: Varnavu, Gavrila i Pavla.
Kada su mu umrle žena i kćerka, posvetio se sinu Manojlu, koji je, nažalost, takođe preminuo. Tada je odlučio da "usvoji" svu omladinu svog kraja i osnivao zadužbinu. Preminuo je 24. februara 1882. u Prizrenu, a prema sopstvenoj želji sahranjen je u porodičnoj grobnici u Manastiru Svetog Marka u selu Koriša kod Prizrena.