DEDA AVRAM IZLEČIO DINAR: Pre tri decenije briljantni ekonomista dr Dragoslav Avramović je za dan zaustavio hiperinflaciju

 A, onda se pojavio "superdeka" dr Dragoslav Avramović i za dan je savladao "superdinarom" koji je pušten u opticaj pre tačno 30 godina.

Novi dinar je 24. januara 1994. vredeo kao jedna nemačka marka, a već sledećeg jutra ju je pregazio: dileri su uzalud nudili marku za 70 para, narod "superdinare" nije hteo da prodaje!

- Prvo javno priznanje stiglo je od bečkog Ekonomskog instituta rečenicom "da je jedna velika inflacija koja je u januaru rasla po stopi od dva odsto u minutu slomljena jednim potezom!". Profesor Avramović je konstatovao suštinski problem: da je neophodno kapitalno "restaurirati stabilan i vredan novac, bez kojeg se ne može korektno trgovati i privređivati!" On se približno nalazio u poziciji u kojoj je od 1912. do 1914. bio srpski ministar finansija Laza Paču, koji je vodio bitku sa inflacijom u ratom iscrpljenoj zemlji - navodi prof. dr Tihomir Đokanović, naučni savetnik Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija.

Pobednika hiperinflacije prodavci sa beogradskih pijaca i uličnih tezgi poznavali su kao deku sa zembiljem koji ih je redovno obilazio i ispitivao, a stručnjaci Svetske banke i institucija UN kao kolegu čije se mišljenje uvažavalo i u najvišim krugovima. Iako je "deda Avram" mogao mirno da živi u belom svetu on nije napustio Srbiju koja je od 1991. podsećala na ostrvo opasano neprobojnom ogradom od sankcija UN iza kojih su stajale Amerika i Nemačka. Bio je deo, a u najtežem vremenu i vođa ekonomskog tima države koju je pokušavao da spase ogromnim znanjem i energijom, čemu su se protivili neuki političari i teoretičarska naklapala, čak i kada su se i dinar i Srbija našli na rubu propasti.

- Realne najamnine, koje su padale još od 1991, strmoglavile su se u periodu jul-decembar 1993, a u januaru 1994. one su u proseku pale ispod 30 maraka. Najteže su bili pogođeni penzioneri, penzije su iznosile svega pet maraka. Sećam se scene u radnji u Beogradu u decembru 1993. Preko noći su cene hleba triplirane i nekoliko starih ljudi u redu nisu imali novca da ga plate. Prodavac, šef radnje na uglu Balkanske i ulice Narodnog fronta, priložio je deo razlike i pozvao sve koji to mogu da daju prilog. Penzioneri su plakali, i ceo red je počeo da jeca sa njima. Kasnije sam čuo od prodavaca ikonica i drangulija na Kalemegdanu da je znatan broj penzionera (čak i bračni parovi) izvršio samoubistvo skačući sa zidina i kula Kalemegdanske tvrđave u ambis - ostavio je potresno svedočenje dr Avramović u izvrsnoj knjizi "Rekonstrukcija monetarnog sistema Jugoslavije i pobeda nad inflacijom 1994."

On nije gubio vreme u teoretisanju već se koncentrisao na traženje praktičnih rešenja, uveren da se stari dinar ne može rehabilitovati i da se mora prići emitovanju "novog", vezanog za marku iz psiholoških razloga, jer je ona vladala tržištem. S druge strane, primenio je rešenje koje je SSSR spaslo od propasti.

- Novi dinar je jedno vreme funkcionisao paralelno u prometu sa starim, jer se prof. Avramović setio da je ovakva dvojnost funkcionisanja dveju valuta postojala u prvim danima funkcionisanja monetarnog sistema u sovjetskoj Rusiji, 1920. Avramovićeva izvanredna zamisao je bila i da se nove emisije novog dinara ne puštaju preko bančinih šaltera već da se preko penzija direktno daju u ruke siromašnih slojeva koji će ih odmah vratiti u promet. Usledilo je oživljavanje unutrašnjeg tržišta, trgovci su počeli da iznose robu u prodavnice, a potrošači nisu trčali da novi dinar pretvore u devize. Ono što većina drugih stručnjaka nije možda shvatila, prof. Avramović je video i objektivno procenio - zaključuje prof. dr Tihomir Đokanović.

TRKA SIROMAŠNIH MILIJARDERA

DINARSKI apoeni od 500 miliona pušteni u opticaj u decembru 1993. izgubili su 99 odsto vrednosti za 10 dana, a oni od 50 milijardi izgubili su 97 odsto vrednosti za samo sedam dana! Sva roba se pazarila na crnom tržištu za devize koje nisu mogle da se kupe u bankama već samo od uličnih dilera. Kada bi zaposleni primili platu u kesama za smeće punim bezvrednih milijardi sledila bi trka do dilera da ih zamene za nekoliko nemačkih maraka. Ko nije bio brz, ostajao bi bez ičega.

A MI U ČELNOM DRŽAVNOM KRUGU...

AKADEMIK Avramović je ostavio svedočanstvo o stvaranju nove klase beskrupuloznih špekulanata koji su se obogatili na hiperinflaciji i preuzimali društvenu moć:" Uoči nove godine 1994, gospodin Kosta Mihailović, akademik i savetnik predsednika Miloševića, huverner NBS gospodin Stanić i ja nismo mogli u opusteloj Knez Mihajlovoj ulici da nađemo restoran koji je servirao ručak. Konačno smo stigli u restoran gde smo mogli da dobijemo ručak, ali trojica nas nismo imali dovoljno dinara da platimo. Pojavio se još jedan gost, video je da imamo teškoća da platimo i ponudio marke iz debelog buđelara, ali ja sam ipak pokupio dovoljno iz mojih džepova. A gospoda Mihailović, Stanić i ja smo bili na vrhu jugoslovenskog društva, u čelnom državnom i intelektualnom krugu".