DAJ MINERU RAKIJU ILI SITO: Još se pamte i prepričavaju anegdote sa izgradnje hidroelektrana na Uvcu
KAD bi se subotom uveče začula pesma od Kokinog Broda, znalo se da to kući u sela Starog Vlaha dolaze graditelji tunela kroz Kitonju i brana na Uvcu. Žene bi, pričalo se, odmah uspavljivale decu i na verige, iznad ognjišta, kačile bakrač vode za izmivanje i - spremale postelju.
Jednom prilikom, videći da se puši voda, muž umoran i pripit, još s vrata povika ženi:
- Pristavi kačamak!
U međurečju Uvca i Lima i okolini, i posle više decenija od gradnje hidrosistema na Uvcu još se pamte i prepričavaju dogodovštine i anegdote o neimarima, koji su izmenili zemljopis kraja.
Miner Mutavdžić, zvani Lapić iz Seništa, po povratku iz treće smene svratio kod poznanika, a posluženje malo kasni.
- Donesi tu rakiju ili mi daj sito...?! - povika domaćinu
- A što sito?
- Drhte mi ruke, da ti pomognem sijati brašno...
U vreme nasipanja brane Hidroelektrane "Kokin Brod" doneta je odluku da se ukine terenski dodatak meštanima, koji su putovali iz okolnih sela, a da ostane službenicima i inženjerima. Jedini član Radničkog saveta od meštana Ivan Vićević, zvani Jašar, u brk je skresao Mišu Radivijeviću, direktoru gradnje:
- 'Oćete nas seljake i radnike da zatrete, ko što ste koze utrli...!
Na gradilištu HE "Potpeć" mangupi u svitanje pokrenu valjak. Uplašeni stražar "Hidrotehnike", Jovan Lapčević, iz Rutoša, nije znao da ugasi mašinu, pa sa uperenom puškom M-48 izleti na put Nova Varoš - Priboj i zaustavljajući pun utobus, naredi vozaču:
- Iskači i koči valjak, ode u Lim...!
U selima kojima je najveće, Zlatarsko jezero, potopilo njive, šume, livade i izvore, seljaci su se žalili da su ostali zatočenici jezera. Jednom prilikom je predstavnik "Limskih HE" naširoko objašnjavao šta je sve izgrađeno zahvaljujući pregrađivanju Uvca.
- To je malo prema lepoti i blagu koje smo izgubili...?! - prekide ga jedan od poslednjih stanovnika Trudova. - Jezera su podelila opštinu na dva dela, sela ostala u bespuću... Evo, godinama dobijamo samo mrvice od kilovata struje...! Uvac radi, Beograd se gradi!
Optužen da je provokator i da uznemirava javnost, sutradan se u stanici milicije branio:
- Samo sam obaveštavao narod! Prvi agregat u elektrani "Bistrica" pušten je u rad 23. januara 1960. godine. Sa turbine prvenca na Uvcu struja je potekla - pravo za Beograd.
Grupa Barošana raspravljala je u nekadašnjem restoranu "Zlatar" zašto su nedugo posle gradnje na levku (ulivnoj šahti) brane HE "Uvac" u Rastokama otklanjani propusti graditelja.
PAMET SE NE KUPUJE
ZLATIBORAC Stanoje Bućić zvani Buća, komercijalista u "Limskim HE", znao je da često na zemlju spusti mudrovane i bundžije, samoupravljače:
- Mogu da ti povećam platu, pomognem oko stana, da dobiješ bolje radno mesto... Pozajmiću ti i pare, znam da ćeš vratiti. Jedino ne mogu da ti pomognem za pamet. To se ne kupuje!
- Nije primenjen faktor U - oglasi se stari, prekaljeni građevinski inženjer Radomir Lale Đeković.
Zagledaju se oni, dumaju šta bi to moglo biti, kad će Lale:
- Pogledajte, brane u Kokinom Brodu i Radoinji: sve stoji kao saliveno! Onda je svaki deseti među građevincima bio udbaš, a nije se znalo kad stiže kontrola iz Beograda...?!
Građevinski radnik Dragoljub Zorić, Baban, siromašak iz Kokinog Broda, nikad u elektranu nije ušao blatnjave obuće, već je čizme izuvao ispred, govoreći:
- Neću da blatim kuću iz koje ljeba jedem!
Kada mu je na proslavi "Limskih HE" dodeljena zahvalnica, a jednom direktoru novčana nagrada, predložio mu je trampu pred zvanicama:
- Evo vama ovo, direktore, a mene dajte pare!