POD KAMENOM MELJE NAJBOLJE BRAŠNO: Nikola je četvrta generacija koja održava vodeničarsku tradiciju na Crnici kod Paraćina (FOTO/VIDEO)

Bezmalo vek vodenički točak ne prestaje da se okreće na njihovom imanju, u koritu reke Crnice koja daje život Zabregi, selu nadomak Paraćina. Vodenica je sagrađena 1936. godine i žito se na njoj melje uvek na isti način. Ispod kamena. Samo je Nikolin deda stari objekat, od blata, morao da obnovi jer je pretio da se sruši, a mlađe generacije celu priču zaokružile su ribnjakom.

Nije da je ovaj mladić bio na muci kad je odlučio da ostane na selu posle završene Više hemijske škole, prehrambeni smer, u Kruševcu. To mu je bilo nekako prirodno. Samo je nastavio da radi ono što je radio pre toga. Preuzeo je na sebe poljoprivredno gazdinstvo, a vodeničarstvo, koje devet decenija "živi" u njegovoj porodici, podrazumevalo se da se ne gasi.

- Nekada, dok još nisu postojali moderni mlinovi na struju koji se sada koriste u domaćinstvima, ova vodenica je radila danonoćno. Ljudi su čekali u redu, tu su i noćivali. Bio je to veoma unosan posao. Sada meštani melju najviše beli kukuruz za proju i manje integralno pšenično brašno. Tri kamena su trenutno u funkciji. Vodenica radi tako što voda pada sa visine od skoro tri metra i okreće točak ispod. Udara u peraja i preko metalne osovine prenosi energiju na gornji kamen. On je pokretan i okreće se, a ispod njega je fiksirani kamen. Pomoću čeketala naštelujem kojim tempom žitarica upada u kamen i onda, pritiskom, zrna se melju između ta dva kamena - objašnjava naš sagovornik princip rada vodenice.

Brašno mleveno na ovaj način smatra se mnogo kvalitetnijim od industrijskog. Prilikom obrta kamena ne dolazi do zagrevanja, pa se ne menja struktura brašna. Sem toga, melje se celo zrno, dok se u mlinovima na struju odbacuju klica i omotač i tako gube najhranljiviji sastojci.

Zimi na vodenici ima najviše posla zbog slava, otkriva nam Nikola. Ko nema svoj beli kukuruz za proju, dođe da kupi, a Milovanovići i dalje uslugu naplaćuju kroz ušur. Nekad su od džaka od pedeset kila uzimali jedan bagaš, a sad je ušur desetak odsto jer su i džakovi različiti. U proseku, kada je kamen oštar i ima dosta vode, za sat vremena samelje 50 "kila".

- Ima dosta obaveza oko vodenice jer je sistem star. Brzo se nešto polomi, pa mora da se otkloni kvar. Vremenom se i kamen istroši pa se menja, a povremeno, kad se istupi, skida se i otkiva, odnosno oštri. Uz ovu vodenicu moj otac je još pre tridesetak godina napravio dva bazena za ribnjak. Kad sam završio školovanje, proširili smo kapacitete. Tako sad imamo ukupno šest bazena sa kalifornijskom pastrmkom. Spojili smo tradiciju i ribnjak, a od ta dva posla celo domaćinstvo živi.

Meštani dolaze po brašno i ribu, naročito kad je post. Nikola kupuje mlađ i uzgaja pastrmku do najmanje 250 grama. Najveći problem je kad Crnica nadođe i zamuti se, što se dešava kad su veće padavine. Izvor reke je u Sisevcu, udaljen oko osam kilometara. Kad vodostaj poraste, lišće i granje mora da se čisti da bi se kroz bazene obezbedio protok rečne vode i dovoljno kiseonika za ribu. Tad mora da se obrati pažnja i na vodenicu.

- Jedini prekid u radu smo imali baš za vreme velike poplave 2014. godine. Crnica je tad bila podivljala, pa je brana pukla. Vodenica tad nije radila tri meseca - prisetio se Nikola.

Četiri vodenice u Zabregi

U OVOM zanimljivom paraćinskom selu u klisuri Crnice rade četiri vodenice, a nekada ih je bilo u funkciji pet, objašnjava Vladan Vučković, direktor opštinske Turističke organizacije.

- Nekima reka teče bukvalno kroz dvorište, pa je normalno da to iskoriste. Meštani okolnih sela, iz Popovca, Stubice, Buljana, dolazili su pre ovde zapregama da melju žito. Najukusniji kukuruz je beli "osmak", tako ga zovu jer ima osam redova u klipu. To je domaća sorta, daje manji prinos, ali je zrno slađe. Osim u Zabregi i manastirske vodenice u Izvoru, drugih vodenica nema na teritoriji paraćinske opštine.