SVI SE DIČIMO BRANKOVIM KOLOM, A ZNATE LI KO GA JE KOMPONOVAO? Pokrenuta inicijativa da se obnovi dom autora, subotičkog lekara Jovana Pačua

O njegovom radu se zna gotovo sve, ali će se mnogi iznenaditi kad čuju da je autor jedne od najpoznatijih crnogorskih pesama potekao iz Subotice. O tome i danas svedoči njegova rodna kuća u naselju Aleksandrovo, koja je u jako lošem stanju a da bi se zaustavilo njeno propadanje pokrenuta je inicijativa da postane kulturni centar.

Sin advokata i opštinskog beležnika Jovana i unuk čuvenog trgovca Arsenija, Jovan Paču, rođen je 1847. u porodičnom domu u današnjoj ulici Aksentija Marodića u Aleksandrovu. Školovao se u Srpskoj narodnoj školi na srpskom jeziku u Aleksandrovu, potom u Gimnaziji u Subotici do 1864. godine, kada obrazovanje nastavlja na nemačkom i mađarskom jeziku u gimnazijama u Kečkemetu i Požunu (Bratislavi). Studije medicine nastavlja u Pragu gde postaje učenik čuvenog Bedžiha Smetane.

Još za vreme školovanja u Subotici, istakao se kao nadareni pijanista, pa je već 1863. godine svirao na javnom koncertu. O tim njegovim mladalačkim danima i prvim odsviranim taktovima skoro 18 decenija svedoči oronula kuća na samom ulazu u Suboticu. Kako bi, sa jedne strane, sprečili njeno dalje propadanje, a sa druge, mladima u ovom delu grada omogućili prostor za organizovanje kulturnih dešavanja, MZ Aleksandrovo podnela je inicijativu da rodni dom Jovana Pačua postane kulturni centar.

U toku je javni uvid urbanističkog projekta radi utvrđivanja javnog interesa u cilju formiranja kompleksa iz oblasti kulture, što je prvi korak u ovom procesu. Parcela i kuća su u javnoj svojini, ali je na jednom delu parcele objekat u privatnom vlasništu jednog pravnog lica.

- Mesna zajednica je i ranije podnosila zahteve Gradskoj upravi i Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji je u međuvremenu prihvatio naš zahtev i uvrstio kuću pod svoju zaštitu. Sada smo naišli i na razumevanje lokalne samouprave - objašnjava Bojan Nikolić, predsednik Saveta MZ Aleksandrovo. - Pre tri godine je rekontruisan deo krova, dok je na drugom delu promenjena građa, ali kompletna rekonstrukcija je neophodna.

Unutrašnjost sada održavaju članovi KUD "Aleksandrovo", koji tu imaju probe folklora.
- Ovde se već okupljaju mladi i to je jedan od razloga što je pokrenuta inicijativa da se rekonstruiše i postane kulturni centar, Aleksandrovo je velika gradska mesna zajednica i njeni stanovnici bi voleli da ovde imaju jedan objekat od takvog značaja, mesto gde bi mogli da organizuju kulturne sadržaje - dodaje Nikolić.

Veliki kulturni delatnik, Paču bi sigurno na to bio jako ponosan. Još kao student, 1866. godine nastupio je na Omladinskoj skupštini u Novom Sadu i od tada, uz lekarski poziv, redovno je držao i koncerte. Svirao je u Beču, Budimpešti, Kijevu (bio je prvi srpski pijanista u carskoj Rusiji), Beogradu, Osijeku, Kikindi, Pančevu, Vršcu i drugim mestima. Pačuovi koncerti imali su veliko patriotsko značenje, naročito u Ugarskoj, gde su se Srbi borili za svoja nacionalna prava.

Iako je bio pod snažnim uticajem svoga profesora Bedžiha Smetane, ipak je postao sledbenik Kornelija Stankovića i prvi Srbin koji se osmelio da komponuje rapsodije. U njegovim kompozicijama, sa romantičarskim i patriotskim izrazom meša se i bidermajerski salonski stil briljantnog i virtuoznog karaktera. Bez obzira na to što se služio veoma jednostavnom tehnikom komponovanja, dela sa narodnim temama ili ona u narodnom duhu bila su toliko omiljena da ih je narod prihvatio kao svoja, kao što je slučaj sa kompozicijom "Brankovo kolo", koje je nastalo povodom prenosa kostiju Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo 1883. godine.

Slično je i sa kompozicijom za klavir "Onamo, namo", koja je jedno vreme bila i himna Kraljevine Crne Gore. Pored njih, tu su "Šansonete serbe", "Bez tebe draga", "Prag je ovo milog srpstva", "Čuj Dušane", "Svetosavska pesma".

Pišući tekstove o muzici sarađivao je u časopisima i dnevnim listovima, kao što su "Danica", "Javor", "Matica".

Kao lekar radio je najpre u Velikoj Kikindi, a zatim u Somboru, neko vreme u Srbiji, pa u Kijevu u Rusiji, Sarajevu, Novom Sadu i Zagrebu.

BONUS VIDEO - ORONULA I PROPALA: Kuća u kojoj je Milica Stojadinović Srpkinja provela detinjstvo