ČIM ZAHLADNI SVI BEŽE U MORE: U Šarm el Šeiku i Dahabu na sinajskoj "zimi" od 25 stepeni

 Njih čude severnjaci, a među njima je najviše Rusa, koji se sunčaju na "polarnih" 25 stepeni i brčkaju u "hladnom" Crvenom moru, čija je temperatura još viša. Kada u Šarmu januarskim turistima zasmeta povremeni vetar iz obližnjih pustinjskih planina Južnog Sinaja oni se greju ulazeći u more toplo kao voda u kadi.

Razlika između domaćina i gostiju u turističkom gradu Šarm el Šeiku najvidljivija je ujutro. Egipćani koji su se u ovo mesto na vrhu trouglastog Sinajskog poluostrva, kraj ulaza u duboki Akabski zaliv, doselili iz velikih gradova kao što su Kairo ili Aleksandrija, tada u debelim jaknama cupkaju ispred radnji i restorana pokušavajući da se ugreju istovremeno salećući razgolićene turiste mameći i ubeđujući ih na svim jezicima da baš kod njih nešto kupe ili obeduju.

Šarm el Šeik, vavilonska zbrka hotelskih kompleksa, kockarnica i prodavnica nije iznikao na temeljima tradicionalnog starog naselja već se slično američkom Las Vegasu od 1982. razvija u pustinji doslovno ni iz čega. Prvi turistički objekti izgrađeni oko lepog zaliva Nama sada već pripadaju praistoriji Šarma koji se od morske obale raširio desetinama kilometara u dubinu pustoši prema vencima visokih Sinajskih planina oštrih vrhova.

Smeđe pustinjsko tlo iz kog ne niče zelenilo odlično pogoduje bujanju zatvorenih hotelskih kompleksa, rizorta, pravih letovališta-tvrđava sa bazenima koja su sama sebi dovoljna. Iz njih gosti praktično i ne izlaze osim na izlete, koji su zimi po sedam-osam puta jeftiniji u odnosu na punu sezonu.

Šarm el Šeik se reklamira kao najbezbednije letovalište na svetu, a da to nije preterivanje postaje očigledno tokom šetnje promenadom oivičenom ograđenim plažama s jedne strane i ogradama hotela sa druge. Kraj svake kapije stoji naoružano privatno obezbeđenje, a promenadom neprekidno šetaju i policajci koji motre na bezbednost turista. Plaže imaju brojno osoblje koje se osim nameštanjem ležaljki bavi i rasterivanjem nasrtljivih prodavaca svega i svačega.

Od dosadnih prodavaca i promotera restorana nemoguće je zaštititi se u gradu gde oni turiste doslovno vrebaju u špalirima pokušavajući da ih uvuku u lokal. Cena nema, već morate da se cenkate apsolutno za sve, čak i u apotekama, što posle kratkog vremena postaje izluđujuće.

Nešto je drugačije u Dahabu, manjem turističkom centru 80 kilometara od Šarm el Šeika, smeštenog dublje u Akabskom zalivu. Gradić poznat po plažama koje su raj za vind-surfere i koralnim sprudovima koji mame hiljade ronilaca stiže se auto-putem načičkanim vojno-policijskim punktovima. Prvi je na izlazu iz Šarma i liči na granični prelaz, čiji centralni stub krasi znak mira koji je promovisao hipi pokret. Od njega se ulevo i udesno prema prvim brdima proteže visok betonski zid iza koga počinje pustinjska oblast zvaničnog imena Guvernorat Južni Sinaj.

Prolaz kroz ovu kapiju čuvaju uniformisani policajci, ali i vojnici čije je borbeno oklopno vozilo diskretno parkirano u senci drveta. Do Dahaba se, kao i do bilo kog drugog mesta u pustinji putuje isključivo turama koje organizuju agencije, javnog prevoza nema.

Za bezbednost su zaduženi policajci i vojnici koji proveravaju vozila na nekoliko punktova na drumu ka Dahabu, ali i mobilni vojni logori na obroncima planina. Ovaj grad čije ime na arapskom znači "zlato" mnogo je skromniji od holivudskog Šarm el Šeika, a njegovo stanovništvo čine u velikom broju beduini koji su napustili nomadski način života i prihvatili državni program pretvaranja pustinjskih lutalica u sedelačko stanovništvo.

Iako su oni parkirali svoje kamile koje sada služe za zabavu turista i svoje tradicionalne logore pretvorili u restorane, oni se ne mogu pomešati sa drugim Egipćanima. Planinski beduini, čak i kao turistički poslenici pokazuju visoku otpornost na zimske temperature od dvadesetak stepeni, a čak i njihova deca rođena u gradu hodaju bosa po oštrom kamenju.

Da se plati i za pogled

U ŠARMU nema besplatnog pogleda na more: posetilac može da priđe vodi samo ako plati da bi u ušao na neku od beskrajnog niza privatnih plaža. Čak i jedina dva uzvišenja sa kojih bi mogle da se naprave lepe panoramske fotografije pripadaju ograđenim hotelima čije kapije budno čuva naoružano obezbeđenje.

I automati čuvaju turiste

OSIM vozača i vodiča, treći član posade svakog turoperatera je obavezni policajac u civilu ispod čijeg civilnog prsluka proviruje formacijski automat, a poneki nose i dodatni pištolj.

- Zašto ga nosi kada kažu da je ovde bezbedno - upitao je Holađanin Jan.

- Pa zbog tog automata i jesta bezbedno - odgovorio je sa širokim osmehom vodič Okaša.