JUNAK SA KOŠARA DOBIO SVOJ TOPLI DOM: Saša iz Kruševca vraća se u potpuno renoviran stan, bez dugova, sa statusom borca i redovnim primanjima

Posledice strahota tokom 15 meseci borbi na Kosovu i Metohiji, ostavile su žive rane. Četiri psihijatrijske bolesti ima ovaj bivši vojnik, koji je brinuo o bolesnoj majci i baki sve do njihove smrti. Živeo je u starom, ruiniranom stanu, bez struje. Celih osam godina gušili su ga neplaćeni računi, poreska dugovanja, nerešeno imovinsko pitanje i mrak.

Verovao je da će u tami živeti zauvek, sve dok ga nisu posetili njegovi ratni drugovi iz Udruženja "Graditelji mira", inače dobitnici srebrne plakete "Novosti" za "Najplemenitiji podvig" u 2021. godini. O tome kako živi i da su saborci namerni da mu pomognu, objavljivane su reportaže u "Novostima" koje su pokrenule dobro u ljudima: počele su prve uplate na račun za pomoć nekadašnjem hrabrom vojniku, obolelom od posttraumatskog sindroma.

Pomogli su mu drugovi da se završi i ostavinski postupak, da vrati sve dugovi, koji su premašivali 300.000 dinara za struju, vodu, komunalije, sudske takse, poreze... I stan su mu renovirali i opremili novim nameštajem. Saša uskoro počinje da živi u njemu.

- U trenucima kada mi je bilo najteže, bez struje i primanja, mislio sam da će to biti moja sudbina, do smrti - iskreno za "Novosti" govori Saša Stevanović. - Veru su mi vratili prijatelji iz Udruženja "Graditelji mira". Potom su se pridružili mnogobrojni donatori, firme, preduzeća, pojedinci, poput ministra Bratislava Gašića i ratnog veterana Bojana Tomića, vlasnika jedne privatne firme, kao i zaista mnogi ljudi, znanih i neznanih. Svaki dinar mi je pomogao.

A prikupljeno je više od dva miliona. Gotovo svi majstori angažovani na sređivanju stana radili su besplatno. Mnogi među njima borili su se u južnoj srpskoj pokrajni. Zahvaljujući volonterima i dobrovoljcima u ratu i u miru, Saša ovih dana počinje nov život, ohrabren.

- Ovo je za mene više od renoviranog stana, ovo je dom, moj topli dom - kaže Saša. - Kako je i meni, zdravstveno, sada mnogo bolje, ponovo sam dobio volju za životom. To je uticalo da se u moj život ponovo vrati moja ćerka, koja danas ima 20 godina. Opet smo u kontaktu. Odnedavno je počela da me zove "tata". Mnogo sam srećan...

Vojni rok, koji je počeo kao martovska klasa 1998. godine, Saša je odslužio časno. Borio se sa teroristima, nije odstupio ni pedalj. Ratni drugovi su to pamtili, Saša se prisećao tih borbi svake noći, uz sveću, ispod jorgana, pokušavajući da se ugreje u hladnom stanu. Radio je koliko je mogao na gradilištu. Nedovoljno za topao dom, još manje za dostojanstven život.

Nedavno je stigla još jedna dobra vest. Ostvario je status ratnog vojnog invalida. Zakon o zaštiti prava boraca i ratnih invalida garantuje borcima invalidninu, koja je trajna i to će biti sigurna mesečna primanja za junaka sa Košara.

- Iz prošlosti sam uneo u moj novi dom porodične fotografije, vojnu knjižicu i sećanja na borbe na Kosmetu - svedoči Saša. - Nisam zažalio što sam bio na Kosovu i Metohiji ni kada sam sve kasnije izgubio. Ponosan sam na sve nas. Drugu zemlju nemaš, ali je i nećeš. Samo se za svoju zemlju gine.