NIČE NOVI DOM ZA ĐURIĆE: U selu Krajinoviće na Pešteru Srbi i Bošnjaci petočlanoj porodici zajedno obnavljaju kuću izgorelu početkom decembra
KRAJINOVIĆE, selo na Pešterskoj visoravni, mesto je koje je ovih dana sve podsetilo na snagu humanosti i solidarnosti. Komšije različitih nacionalnosti, Srbi i Bošnjaci, okupili su se oko zgarišta kuće Marka Đurića i već nedeljama marljivo grade novi dom za njega i njegovu porodicu. Iako su najznačajniji radovi završeni, ostalo je još mnogo majstorskog posla.
Privatna arhiva
- Teško je, ali nećemo da se predamo - kaže za "Novosti" Marko Đurić, čija je kuća izgorela početkom decembra - Crep je postavljen, oluci još nisu, dimnjak mora da se uradi... Praznici su prošli, ali zima je ostala. Teško je naći majstore u ovo doba godine, moramo da izdržimo.
Vatra je porodici Đurić za tren progutala sve što su napornim radom stvorili. Ostali su bez igde ičega: kuće, pokućstva, hrane za decu i stoku, agregata, motornih testera, nameštaja... Desetine Srba i Bošnjaka iz Krajinovića i okolnih sela odmah su pritrčali da pomognu da supružnici Marko i Barla, i njihovo troje dece imaju gde da prezime. Da započnu život iz početka. Zahvalan im je skromni gorštak na tome:
- Komšije pomažu koliko mogu. Rade ono što umeju. Došli su i majstori iz Ivanjice. Ima mnogo posla. Privatna arhiva
Njih petoro sada su u brvnari, u sobici, kroz čije daske se uvlači mraz, a januarski dani na Pešteru ispod nule.
- Nismo navikli da živimo ovako - tužno govori Đurić. - Imali smo sobe, kupatilo, nameštaj, belu tehniku, odeću, obuću... Sve što smo godinama sticali u trenu je izgorelo.
Šta bih ja bez dobrih ljudi?
KADA je Srbija saznala za nevolju porodice Đurić, Marku je počela da pristiže pomoć sa svih strana, a oni koji žele da pomognu mogu i dalje da mu se jave telefonom - 064/4231591.- Tog dana stigli su i neki ljudi i rekli mi da ih je poslao predsednik Vučić, da vide šta mi treba, šta mogu da učine. Posle su došli majstori iz Ivanjice, pa kamioni materijala - ispričao je sinoć Marko. - Radili smo danonoćno, svakog dana na gradilištu je uz majstore mnogo ljudi, sve moje komšije i ljudi iz susednih sela, i Srbi i Bošnjaci. Hvala svim tim dobrim ljudima, šta bih bez njih.
Ipak, Marko se ne predaje. Snalažljiv, uporan, ne odustaje, već nastavlja da se bori sa preprekama koje mu život postavlja.
- Imamo šta da pojedemo, dobri ljudi poslali su nam i toplu odeću, imamo čime da se ogrejemo - kaže nam. - Aleksandar je peti razred, Anđelija osmi, najstarija Manojla je u đačkom domu u Kragujevcu, tamo uči Medicinsku školu. Sreća je što u požaru niko nije povređen, deca su bila u školi. Kad su došli, jedva sam ih smirio. Aleksandar je zakukao iz glasa, a Anđelija je plakala i plakala. Žao im bilo i kuće, igračaka, knjiga... Privatna arhiva
Đurići su ne samo u svom selu poznati kao dobri domaćini. Vredno su radili, namicali dinar na dinar, štedeli. Komšije kažu da nikom ništa nažao nisu učinili i da su svakom pomogli kad je trebalo. I njima su dobri ljudi, kada su čuli njihov vapaj, pritrčali da pomognu.
- Siguran sam da će i naša nevolja proći - kaže Marko. - Najmanje je važno da li ćemo se u novi dom useliti za deset, 15, 20 dana, važno je da je kuća pod krovom, da su radovi odmakli. Važno je što posle nesreće koja nas je zadesila nismo ostali sami. Ne može čovek sam ni kad plače ni kad peva.