OVAJ MLADI KRUŠEVLJANIN JE ČUDO: Nikola srpsku istoriju pretočio u kompoziciju, svira 7 instrumenata, a odbio je da radi u Holivudu (FOTO)
IZGLEDA nemoguće predstaviti dugu, silovitu i veličanstvenu istoriju srpskog naroda kroz muziku, ali upravo to je uspelo mladom Nikoli D. Popoviću (21), iz Kruševca, najboljem diplomcu jednog solunskog univerziteta.
Sa najvišim ocenama, on je odbranio diplomski rad komponujući i producirajući delo "Slovenska mitologija", koja predstavlja originalno putovanje Srba kroz vekove, od doseljavanja na Balkan, preko borbe za očuvanje identiteta tokom srednjeg veka, jednako teških bitaka za oslobođenje i ujedinjenje svih teritorija tokom klasizicma i romantizma, sve do poslednjih izazova u postmodernističko vreme.
U album od 35 minuta sa sedmominutnim kompozicijama, naslovljenim staroslovenskim bogovima i boginjama stalo je sve: krv, znoj, radost, ljubav, sloboda, borba, rat, brige u miru. I svaka od kompozicija, koje će na posebnom ce-deu biti objavljene, simbolično, na Vidovdan 2024. godine, nastajale su, između ostalog, u podrumu zgrade u Kruševcu, gde stvara ovaj talentovani muzičar.
- Profesori su sugerisali da ovakvu kompleksnu temu ostavim za master, odnosno doktorske studije, ali postavio sam sebi zadatak da u inostranstvu pokažem koliko smo zaista izuzetan narod, talentovani i sposobni, kroz istoriju, gotovo nepobedivi - priča za "Novosti" Nikola, diplomirani muzički producent. - Angažovao sam fantastične saradnike, profesore i mentore, koji su na mene ostavili značajan uticaj, od Srednje muzičke škole "Stevan Hristić", pa sve do mentora na fakultetu u Grčkoj. Tu si i moje kolege, kao i vrhunski instrumentalisti iz Kruševca i Srbije.
Supervizor projekta na Metropoliten koledžu u Solunu (Univerzitet Istočni London), bio je čuveni Konstandinos Fragopulos, mentor Anastasios Kokinidis i to su samo neka od izuzetnih imena od kojih je Nikola učio tokom studija.
Gusle, tarabuke, buzuki, klavir, elektronska i klasična gitara, crkvena zvona, vatra, ali i talasi reke i vetar, našli su svoje srećno mesto kao elementi složenog dela. Zvukovi iz prirode snimani su na Kopaoniku. Muzičko hodočašće spojilo je pet delića mozaika, pod nazivima "Perun", "Dajbog", "Rusalka", "Morava" i "Svetovid". Sjednila su i Nikolino poreklo, mešovito, grčko-srpsko, pa su otuda na albumu i grčki instrumenti, koje ovaj daroviti mladić svira od detinjstva.
- Počeo sam svirajući gitaru, nastavio sa klavirom, a danas sviram i buzuki, gusle, sintisajzer i druge instrumente. Njih oko sedam - kaže Nikola. - Svaki instrument ima svoju priču i svi su mi jednako dragi. Ipak, sebe sam oduvek video kao producenta. Studiranje u multietničkom Solunu pomogao mi je da osim znanja, steknem i odlične kontakte sa vrhunskim muzičarima i profesorima, kod kojih sam imao praksu.
Nikola je završio fakultet za samo tri godine i već prošle dobio ponudu za posao u novootvorenom holivudskom studiju. Umesto visokih honorara, odabrao je svoj Kruševac.
- Vratio sam se i nisam se pokajao - kaže nam Nikola. - Predajem u divnom kolektivu, muzičkoj školi, koju sam završio, imam i natprosečne đake, ambiciozne i disciplinovane. Želeo sam da nekako svojim znanjem pomognem i učenicima, gradu, državi, narodu. Da sve što znam, prenesem. Nastaviću da promovišem našu kulturu, jer redovno putujem, a očekuje me i akademsko usavršavanje.
Borac na svakom polju
OSIM što je diplomirao na Fakultetu umetnosti, završava Fakultet fizičke kulture, komponuje, producira i predaje muziku u školi, Nikola se bavi i sportom. Trenira praktično streljaštvo, džudo i karate.
Istraživanje nacionalnog identiteta nije i jedini Nikolin povratak korenima. Planira da se preseli u Laćisled kod Aleksandrovca, odakle je njegov otac i tu živi u brvnari. Već je posadio oko 40 autohtonih sorti voća i povrća. Priroda sve može da izleči, poručuje Nikola, koji u međuvremenu postiže da studira i Fakultet fizičke kulture, gde je na četvrtoj godini.
- Ništa ne može biti teško, ukoliko to voliš - poručuje Nikola. - Nedeljno sam putovao po 800 kilometara celih šest meseci dok sam radio diplomske kompozicije.
Važno je, kaže Nikola, da je čoveku stalo, da zna svoju misiju. A ona nikada ne sme biti sasvim sebična i možda, kao i u njegovom slučaju, sasvim posvećena tradiciji i narodu iz koga smo potekli.