KUVAO ZA SPORTISTE, GLUMCE, PRINCEZE: Poznati banjalučki kuvar Predrag Tošić o svom pozivu i životnim borbama
POSAO u ugostiteljstvu, usluživanje i kuvanje, koliko god zna nekad biti i težak i naporan, jer radimo sve vikende i novogodišnje zabave, donosi i mnogo toga lepog, jer smo u centru zbivanja. Spremao sam jela i princezama i pevačicama, sportistima, glumcima, imao sam prilike da sednem s njima i da čujem njihovo mišljenje, neki su hvalili moja jela i davali mi savete.
Foto: Printskrin video Buka
Imao sam priliku da pričam sa osobama koje 90 odsto ljudi gleda samo na TV, kaže za "Novosti" poznati banjalučki kuvar Predrag Tošić, inače profesor u Ugostiteljsko- trgovinsko-turističkoj školi.
Majstor svog zanata, Predrag kuva s ljubavlju i osmehom, a dečački snovi o putu do bele kape, počeli su uz poznati kulinarski šou Steve Karapandže.
- Svi su očekivali da upišem Ekonomsku školu ili Gimnaziju, a ja sam izrazio želju za Ugostiteljskom školom, roditelji su me podržali. Završio sam trogodišnju školu, počeo sam da radim sa 17 godina, te sam vanredno upisao četvrtu godinu. Radio sam i uporedo se školovao, tako sam završio Višu gastronomsku školu u Beogradu, pa Visoku školu gastronomije u Banjaluci, potom i master gastronomije, sada pišem disertaciju na temu gastronomije - govori Tošić.
Dodaje da sa svojim učenicima pokušava da sačuva naša tradicionalna jela od zaborava, koja oduševljavaju i strance.
Probao razna čudesa
PREDRAG Tošić nam otkriva koja su to jela koja se njemu nisu svidela.
- Kada sam bio u Koreji, u njihovoj ribljoj prodavnici sam probao ježa i nije mi se svidelo, a probao sam morsku hranu u Belorusiji i nisam mogao to da svarim. Imao sam priliku da probam i crve i bube i skakavce, sva ta čudesa, ali morsku travu sam baš upamtio, nisam mogao da je progutam - ispričao je Tošić.
- Stranci baš vole našu hranu, njih iznenadi kvalitet naše hrane, paradajz ima ukus paradajza, krastavac ima ukus krastavca, kada to probate u inostranstvu, sve je to naizgled idealno, ali plastično. Vole i naš kajmak i sir, suvo meso, što im ostavlja nezaboravan ukus, a sarmama se svi oduševe - govori Tošić.
Pričajući o bici koju je prošao, o borbi sa rakom, kojeg je pobedio dva puta, Tošić nam je kazao da je prvi put imao šansu samo tri odsto da preživi, a da je drugi put Boga molio da mu da snagu da izdrži da bude tu uz svoja dva sina, koji imaju tri i pet godina.
- Idem u bolnicu, ležim, a porodica treba da se bori i da funkcioniše normalno, a ništa nije normalno u tim situacijama. Supruga mora da zabavlja decu, da ih čuva, da ide na posao, da me vozi na terapije, mama i tata imaju svoje obaveze - govori Predrag kome su vetar u leđa davali deca, supruga, roditelji, prijatelji, Bog, molitve i duhovne knjige.
Prolazeći kroz teške bitke, pitali smo Predraga kako danas sačuvati ljubav i prijateljstvo.
- Priča i razgovor su osnov, onda kada prestanete pričati tada prestaje sve. Koliko pričamo, toliko ćemo rešiti sve, nedostatak priča i razgovora nosi svoje - govori nam Tošić, koji za kraj otkriva da li je svoju suprugu osvajao onom poznatom - ljubav ide preko stomaka.
Supruzi je pisao pesme i tako su se upoznali, sada ponekad ona kuva, a ponekad on.
- Ako supruga dobro kuva ili devojka za svoga momka, to muškarcu naročito imponuje kada ima kod kuće vrhunski ručak. Izuzetno sam zadovoljan kako ona kuva, ona meni nekad kaže - daj nam nešto domaćanski, nemoj toliko restoranski. Pokušavamo da se uklopimo i da nađemo rešenje, najviše prilagođavamo kuvanje svojoj deci - zaključio je Tošić.