SVETI SAVA SPASAO CRKVU ROĐENJA HRISTOVOG: Kako su i Srbi bili deo Vitlejemske sage, beskrajnog niza priča o spirali nasilja, veri da će ljubav

Kada je poslednji vernik prošao kroz kapiju u visokom Zidu razdvajanja između Izraela i palestinske samouprave Zapadne obale, masivna čelična vrata su se zalupila označivši početak još jednog tragičnog poglavlja sage o Svetoj zemlji.

Moderni Jerusalim i Vitlejem su se proširili i praktično spojili u jedan grad, razdvojen samo visokom armirano-betonskom barijerom sa kulama stražarama. Kroz kapiju Zida razdvajanja do 7. oktobra su prolazile reke ljudi, mase palestinskih Arapa koji su radili u Izraelu i kolone autobusa s hodočasnicima koji su Vitlejemu donosili ogromne prihode. Zahvaljujući verskom turizmu Vitlejem je od favele postao moderan grad sa blokovima novih višespratnica na brežuljcima gde su biblijski pastiri napasali stada i prvi videli zvezdu koja je najavila Hristovo rođenje. Turisti su se fotografisali kraj Zida razdvajanja uz grafite iz vremena palestinske Intifade (Ustanka) kada su ovde letele kamenice, Molotovljevi kokteli i meci. Uverenje naivnih stranaca da je vreme takvih sukoba prošlo srušila je tradicionalna tragična stvarnost Svete zemlje.

Poslednji ratni sukob zatvorio je kapiju Vitlejema i zaustavio reke hodočasnika iz celog sveta koje su se za Božić slivale u Vitlejem, u Crkvu rođenja Hristovog na glavnom gradskom Trgu jasli. Jerusalimska patrijaršija je odlučila da ovog Božića neće biti čuvenog slavlja i ukrasa. Svi hrišćani Svete zemlje saglasili su se da najradosniji praznik dočekaju u molitvama i bogosluženjima saosećajući sa onima koji pate.

Ovakvih Božića je bilo mnogo u Vitlejemu, koga su mnogo puta opsedali silnici uvereni da se oružjem može osvojiti ili uništiti svetost mesta gde se rodio Hrist. Vitlejemska saga je beskrajni niz priča o bezumnom nasilju koje duže od 2.000 godina ne uspeva da pobedi veru da će ljubav i milosrđe spasti svet.

Iako je ovaj grad daleko od Srbije, Srbi su deo njegove istorije, od 1229. kada je Sveti Sava preduzeo svoje prvo hodočašće na Istok. On je tada otkupio konake i manastire od luke Akre do Jerusalima i tako omogućio pravoslavnim hodočasnicima da se posle više od veka latinske krstaške tiranije vrate u Svetu zemlju. Sveti Sava Srpski bio je i prvi poglavar pravoslavne crkve koji je u Crkvi rođenja održao arhijerejsku liturgiju posle 129 godina, od kada su krstaši iz Vitlejema prognali pravoslavne sveštenike. "Mnogo zlato" koje je tada dao arapskim hrišćanima, čuvarima hrama, spaslo je od propasti i njih i crkvu zadužbinu Konstantina Velikog. Da bi razumeli ovaj, današnjim Srbima malo poznat Savin podvig moramo da se vratimo na početak sage o svetom gradu Vitlejemu.

Za Jevreje, Vitlejem je važan jer je u njemu rođen njihov prvi car-ujedinitelj David, a prema starozavetnom proročanstvu iz ovoga grada će doći i Mesija, spasitelj. Za novozavetne hrišćane proročanstvo se već ispunilo: Isus je Spasitelj koga je Bogorodica Marija rodila u Vitlejemu, u Pećini rođenja. Vitlejem je svetinja i za muslimane, koji kažu da je proroka Isu (Isusa), njegova majka Merjem (Marija) rodila na Bregu rođenja iznad pećine.

Ovo mesto u istoriju sveta je ušlo na velika vrata 325 kada je jerusalimski episkop Makarije Prvi odveo rimsku caricu Avgustu Flaviju Helenu, potonju Svetu Jelenu u Vitlejem i pokazao joj mesto gde je rođen Hrist. Njen sin, imperator Konstantin Veliki, koji je od Rima napravo hrišćansko carstvo, oko svetinje je napravio velelepan kompleks.

Iznad pećine je podignuta osmougaona rotonda, koja je, nalik onoj u Crkvi Vaskrsenja u Jerusalimu, imala okulus, otvor na krovu. Kroz njega je mistično svetlo padalo na Pećinu rođenja, povezujući simbolično nebo i zemlju. Sa zapadne strane rotonde je sazidana petobrodna bazilika sa zidovima i podovima pokrivenim raskošnim mozaicima, a njen svod nosila su četiri reda visokih stubova koji i danas stoje. Svetost i lepota ovog mesta postala su i njegovo prokletstvo. Osvajači su razaranjem svetinje želeli da pokažu da je njihov bog jači od boga poraženih, iako je reč o istom monoteističkom Bogu.

Konstantinova zadužbina je prvi put teško oštećena u Samarjanskom ustanku početkom 6. veka, a car Justinijan Prvi ju je obnovio i proširio. Kada su 614. Persijanci, pod vođstvom Hozroja Drugog, opustošili Svetu zemlju samo su Vitlejemsku crkvu ostavili nedirnutu. Spasli su je mozaici na kojima su prikazani persijski sveštenici magi, koje iz biblijskog predanja poznajemo kao trojicu mudraca koji su doneli poklone Bogomladencu. U dokumentima Jerusalimskog crkvenog sabora iz 9. veka zapisano je da su Persijanci "zbog strahopoštovanja prema precima" sačuvali crkvu.

Hram nije dirao ni umajadski kalif Omar kada je 637. osvojio Svetu zemlju. S jerusalimskim patrijarhom Sofronijem sklopio je sporazum da hrišćani slobodno obavljaju bogosluženja u hramovima. U južnom delu vitlejemske bazilike, na mestu gde je po islamskom predanju "Merjem rodila Isu pod urminom palmom" kalif Omar se pomolio i to mesto izdvojio za privatne molitve muslimana, ali bez mujezina. Za razliku od ovog vladara, kalif Al-Hakim je 1009. naredio da se bazilika sruši, ali vitlejemski muslimani, koji su poštovali Isu i Merjem, nisu želeli da izvrše to naređenje.

Kada su 1099. u Vitlejem ušli krstaši viteza Tankreda, pokazali su kako izgleda latinsko viđenje hrišćanskog milosrđa i bratstva: izbacili su pravoslavno sveštenstvo iz Hrama rođenja i doveli rimokatoličko, a baziliku su dozidali i pretvorili u tvrđavu. Krstaše je 1187. pobedio veliki vojskovođa Saladin, poreklom Kurd, koji je iz Vitlejema proterao latinske sveštenike, a Crkvu rođenja dao lokalnim pravoslavnim hrišćanima. Oni su patili u krajnjem siromaštvu jedva preživljavajući, a hram je propadao. Kada su prosvećeni car Fridrih Drugi i sultan El Kamil 1229. u petom "beskrvnom" krstaškom pohodu sklopili desetogodišnje primirje, Jerusalim i Vitlejem su predati na upravu Latinima. Tada se neočekivano u Svetoj zemlji pojavio naš Sveti Sava kao prvi pravoslavni arhijerej posle više od veka. Posle kupovine crkve na Sionu u Jerusalimu došao je u Vitlejem, održao svetu liturgiju i dao darove arapskim pravoslavcima koji su zahvaljujući njima zadržali upravu u Hramu rođenja Hristovog do današnjih dana.

Hrišćani odlaze

VITLEJEM danas nije hrišćanski grad, iako je polovinom 20. veka imao više od 80 odsto arapskog hrišćanskog stanovništva. Veliki priliv Palestinaca muslimana iz oblasti koje je okupirao Izrael doveo je do masovnog iseljavanja hrišćana, najčešće u Latinsku Ameriku, tako da ih sada ima manje od 16 odsto.

Oduvek svetinja

IZVORNO ime Vitlejema, Bejt Lehem, potiče iz drevnih vremena kada je oblast između Mediterana i Jordana nastanjivao narod Hananaca. To ime značilo je "Kuća Lehema", božanstva plodnosti preuzetog od još starije civilizacije mesopotamskog Akada. Njegov hram nalazio se u današnjoj Pećini rođenja Hristovog. Kada je dvanaest plemena Izraela došlo na ovaj prostor Bejt Lehem je postao Bet Lehem, što na hebrejskom i aramejskom glasi "Grad hleba". Kada su Arapi osvojili grad, njegovo ime su protumačili kao Bajt Lahm - "Grad mesa".