KRUŠEVAC JE 1911. GODINE PLANIRAN ZA PRESTONICU: Kupljena zgrada za dvor, pisali su i Vladi u Beograd

I pre nego da maštu raspali potonje tumačenje kremanskog proročanstva, koje je podrazumevalo da će se prestonica vratiti u Lazarev grad, jedna gotovo nepoznata inicijativa bila je aktuelna u prvoj polovini 20. veka.

Kruševac se kao predlog nove/stare prestonice spominje, praktično neočekivano, 1911. godine. Ovom konkretnom predlogu prethodila je polemika o načelnom premeštanju prestonice dve godine ranije, u vreme Aneksione krize (1908-1909), nastale kao posledica proglasa austrougarskog cara Franca Jozefa.

Bosna i Hercegovina je anektirana, a u Srbiji se odigrao politički zemljotres: raspoloženje naroda počelo je da skreće značajno udesno. Tada nije bilo konkretnih predloga u vezi sa "povratkom" prestonice u Kruševac, sve dok se kasnije nije saznalo da je "Okružni odbor poklonio okružno kruševačko zdanje za dvor", a opština naložila da se "zemljište pokloni za proširenje dvora".

"Iz okruga i iz varoši doći će kroz nekoliko dana u Beograd naročita deputacija, koja će pred kraljem, Vladom i Narodnom skupštinom izneti svoje razloge, da je najjači njihov razlog u tome što je Kruševac nekada bio prestonica, pa bi i sad trebalo da bude, ako se već hoće da premešta iz Beograda - objavila je štampa u zimu 1911. godine.

Ishod razgovora kruševačkih deputata i državnih vlasti nije zabeležen, ali je žal što grad Kruševac nije postao glavni - ostao. I ponovo se aktuelizovao kada se u fokusu interesovanja našlo kremansko proročanstvo.

Jovan Tarabić je 2012. godine ispričao medijima da su njegovi preci pored ekoloških katastrofa, epidemija i ekonomskih kriza u svetu predvideli i da će "prestonica Srbije biti upravo Kruševac". U istorijskoj praksi, inicijative i proročanstva se nikada nisu ostvarile, osim jednom, u godini kada je osnovan Šarengrad, kako su ga Turci zvali. Knez Lazar je osnovao prestonicu 1371. godine, a prvi put se spominje 1387. godine, u povelji, kojom rodonačelnik Hrebeljanovića potvrđuje trgovačke privilegije Dubrovčanima. Slava je potrajala do 1389. godine i poraza na Gazimestanu.

- Jedan od najelokventnijih srpskih vladara, despot Stefan Lazarević je do punoletstva 1393. godine tu vladao sa majkom kneginjom Milicom, koja potom prelazi kao monahinja Evgenija u manastir Ljubostinju kod Trstenika, dok mladi despot presto seli u Beograd - predočava za "Novosti" istoričar Goran Vasić.

Iza Lazara ostala je znamenita crkva Lazarica, podignuta povodom rođenja despota Stefana, ostaci Donžon kule i tragovi nekadašnje građevine nadomak današnje zgrade Narodnog muzeja. Pre tačno 90 godina, Kruševac je ponovo blesnuo u srpskoj istoriji. Bilo je to na Vidovdan 1934. godine, kada je Veliki molepstveni sabor proglasio Kruševac svetim istorijskim mestom, a više od 3.000 vernika iz cele zemlje i sveta koji su proslavljali ovaj dan u Kruševcu, obavešteno je da će se od tada u Lazarev grad dolaziti kao na hadžiluk.

- Vladika Nikolaj Velimirović i vladika niški dr Jovan održali su tog dana velike besede pred vernicima, a Krsta Novaković, tadašnji predsednik opštine, zahvalio je na inicijativi da Kruševac bude centralno mesto gde će se slaviti Vidovdan - otkriva za "Novosti" Goran Erčević, autor filma "Zalog nebu" iz 2014. godine, koji je posvećen istoriji Spomenika kosovskim junacima na istoimenom trgu.