"GALAKSIJA" NAS POVELA U SVET RAČUNARA: Kućni kompjuter, pre 40 godina ušao u domove širom SFRJ

Antonić je razvio ideju prvog našeg kućnog računara slučajno, dok je 1983. čitao literaturu o mikroprocesorima. Vođen praktičnim razlozima, jer je Vlada Jugoslavije kontrolisala priliv kućnih kompjutera iz inostranstva, pokrenuo je digitalnu revoluciju. Popularnom časopisu koji je u to vreme pokretao specijalno izdanje o kućnim računarima, Antonić je ponudio da objavi uputstvo za samogradnju zahvaljujući kome je više od 8.000 entuzijasta u Jugoslaviji došlo do prvog kućnog računara. Želeo je da što većem broju ljudi omogući da se upuste u svet računarstva, što je do tada bila privilegija malobrojnih. A, on je svoje kompjutersko čedo konstruisao u garaži. Jedna njegova "Galaksija" nedavno je uvrštena u stalnu postavku Muzeja nauke i tehnike u Beogradu.

- Imamo tri primerka "galaksije", od kojih je jedan sklopio upravo Voja Antonić, dok je drugi prototip uradio dizajner Gojko Varda za firmu "Elektronika i inženjering" i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ideja je bila da se "galaksija" distribuira po školama - kaže za "Novosti" Saša Šepec, muzejski savetnik u Muzeju nauke i tehnike. - "Galaksija" je bio računar za samosklapanje, nije bilo nametnuto kako kućište treba da izgleda. Ono je trebalo da prihvati štampanu ploču, nekoliko priključaka i da obezbedi otvor za tastaturu. Većina entuzijasta koja ih je sklapala nije pravila kućište. Upravo zbog te raznolikosti voleli bismo da nam se jave oni koji su sačuvali svoje "galaksije". Treće rešenje je varijanta koju je za škole proizvodila "Elektronika Inženjering". Kućište je robusno, od presovanog lima, ofarbano u kancelarijsko-bež, a pločica je sa umetnutim nazivom računara. I da, znamo da nedostaje taster "v".

Iako skromnih tehničkih karakteristika u poređenju sa današnjim standardima, "galaksija" je predstavljala vrhunski poduhvat za to doba. Bila je računar pristupačan prosečnom korisniku, sa mogućnošću samogradnje uz pomoć dostupnih planova i šema. Elektronika je koštala tadašnjih 200 nemačkih maraka, tako da je kućište trebalo da minimalno uveća cenu. Varda nam govori kako je on taj problem rešio:

- "Elektronika inženjering" je prodavala komponente za "galaksiju". Ideja je bila da mladi sami sklapaju računare, pa su se meni obratili za izradu kućišta. Morao sam da smislim jeftino i jednostavno rešenje. Već su imali ponudu za plastično kućište, ali im je to bilo preskupo. U to vreme tražilo se da se napravi čudo ni iz čega. Napravio sam višestruko jeftinije kućište od aluminijuma i drveta. Tako je krenulo. Kasnije sam slao kućišta po celoj Jugoslaviji. Za mene je to bio zanimljiv posao. Moj alat je koštao pet hiljada, a oni su tražili 650.000 dinara.

"Galaksija" je postavila temelje razvoja informatičke industrije u Srbiji i inspirisala niz drugih domaćih projekata. Ubrzo posle lansiranja, stekla je veliku popularnost među zaljubljenicima u tehnologiju, na fakultetima i u školama. Jednostavnost upotrebe doprinela je širenju računarske kulture. Ljudi su razmenjivali iskustva, delili ideje i na taj način doprinosili razvoju softvera.

Četrdeset godina kasnije, "galaksija" je ostala simbol hrabrosti i inventivnosti domaćih entuzijasta. Ovaj kompjuter živi kroz generacije programera i inženjera koji su prve korake napravili uz jedinstvenu mašinu i nostalgično komentarišu svoje prvo iskustvo sa njom.