POMEN ŽRTVAMA IZ NOĆI KRVI I ZLA: U Vraniću pre 80 godina zverski ubijeno 67 žitelja i pripadnik JVuO koji nije želeo da učestvuje u masakru
Među okupljenima su najbrojniji bili potomci žrtava iz 14 porodica koje su te 1943. zavijene u crno. Zločin je pripremao i vodio četnički komandant Spasoje Drenjanin Zeka, čija je supruga bila iz Vranića.
Foto: I. Marinković
ISPRED spomen-zida sa imenima 67 ubijenih meštana beogradskog sela Vranića, od beba u kolevci do staraca, održana je juče komemoracija mučenicima koje je u svetonikoljskoj noći poubijala grupa četnika Avalskog korpusa, 20. decembra 1943, pre tačno 80 godina. Foto: I. Marinković
Kraj imena civila je i ime Boška Joksića, pravednika u uniformi Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO), koji je ubijen jer je odbio da učestvuje u zločinu.
U sivom decembarskom jutru, četiri sveštenika juče su držala opelo žrtvama bezumnog građanskog rata koji su razne srpske vojske vodile međusobno u Drugom svetskom ratu. Među okupljenima su najbrojniji bili potomci žrtava iz 14 porodica koje je u crno zavila "kaznena" četnička jedinica iz Posavske brigade Avalskog korpusa JVuO. Foto: I. Marinković
Vence su kraj spomen-zida položili predstavnici organizacija SUBNOR, Opštine Barajevo, društava za negovanje tradicija, ali i nekoliko malo poznatih organizacija sa ekstremno levim predznakom i - Žene u crnom!
- Ovde smo da se u mislima vratimo u tu noć krvi i zla, u noć pomračenja ljudskog uma i razuma, da pokušamo da dobijemo odgovor koji nikada dobiti nećemo. Koliko mržnje, frustracije i besa treba da bi neko ko se čovekom zove mogao ovakav zločin da uradi i to još sa uživanjem i zadovoljstvom uz šenlučenje i pesmu. Zločin su proslavili uz ukradenog pečenog vola - rekao je okupljenima Vladan Pantić, predsednik udruženja "20. decembar" koje čuva uspomenu na ovu tragediju.
On je naglasio da se izmirenje naroda dogodilo odmah posle rata, a da se sada traži "da se izmire dželati i žrtve, da se podižu spomenici krvnicima ovog naroda".
- Oni jesu stradali u ratu ili posle rata, ali ne kao žrtve već kao izdajnici ovog naroda, izrodi i ubice. Sramno je njih nazivati antifašistima i oslobodiocima - bio je oštar Pantić. Foto: I. Marinković
Na komemorativnom skupu nije bilo reči o nacionalnom pomirenju. Više puta je naglašeno da je Draža Mihailović lično odgovoran za pokolj, iako se njemu može pripisati komandna odgovornost, ali su zločine činili ljudi iz Vranića i okolnih sela.
Vladan Pantić nam je potvrdio da je zločin pripremao još od maja 1943. Spasoje Drenjanin Zeka, vranićki zet, komandant Prvog posavskog bataljona četničkog Avalskog korpusa. On je u maju jedini preživeo pokušaj atentata u kući svog jataka u Vraniću.
- Zeka je rodom iz obližnje Male Moštanice, imao je pre rata kafanu i javnu kuću u Obrenovcu, a masakr je u velikoj meri bio plod njegovih ličnih frustracija. Želeo je osvetu, a mi u Vraniću znamo u kojim su se kućama od maja pravili spiskovi za ubijanje. Ko je imao nekog u četnicima uticao je da mu spase glavu. U Vraniću četnici nisu imali jako uporište, ali ih je nekoliko iz sela učestvovalo u pokolju, a mnogi zločinci su bili iz okoline. Ali do zločina ne bi došlo da Draža Mihailović nije izdao naređenje kojim je tražio da se teren od Kosmaja do Beograda "očisti" od komunista - smatra Pantić.
ORGANIZATOR OPTUŽIO SRPSKE MEDIJE ZBOG OTVARANjA MEMORIJALA DRAŽI MIHAILOVIĆU
VLADAN Pantić je pred komemorativnim skupom optužio srpske medije da se nijedan nije ogradio, izvinio ni protestovao zbog otvaranja memorijala Draži Mihailoviću u privatnoj zgradi u Beogradu, a apostrofirao je "Novosti", zaboravljajući čiji novinari jedini godinama dolaze na komemorativne skupove u Vraniću i izveštavaju o njima.
- Sraman je i komentar novinara "Novosti" da protiv otvaranja spomenika i muzeja Draži protestuju nekakvi drugosrbijanci. Ne znam za ostale, ali ja sam prvosrbijanac - naglasio je Pantić pred skupom kome je, kao i obično, prisustvovao samo novinar "Novosti".
Pristojnost nas je sprečila da polemišemo na komemoraciji, ali imamo pravo da odgovorimo na lažne optužbe. "Novosti" uopšte nisu komentarisale memorijal Mihailoviću, već su 19. oktobra prenele stavove iz zemlje i inostranstva da je "četništvo u Srbiji postalo zvanična ideologija, partizanski pokret je marginalizovan, a Srbija nije sposobna da napravi otklon koji bi omogućio reforme i evropeizaciju. Sve to usporava naš put ka EU i utiče na odnose u regionu. Ovako bi se mogle sažeti reakcije pripadnika tzv. druge Srbije, ali i hrvatskih i bošnjačkih medija u Zagrebu i Sarajevu, na postavljanje spomenika generalu Draži Mihailoviću u Bregalničkoj ulici u Beogradu koji je podiglo privatno udruženje bez ikakvog institucionalnog učešća države“.
Kao ozbiljni profesionalci tražili smo tada mišljenje od ozbiljnog istoričara, dr Bojana Dimitrijevića, koji je kratko i jasno rekao: "U Srbiji ne vlada nikakva četnička ideologija, i to su budalasta razmišljanja. Ravnogorski pokret je bio deo savezničke koalicije koja ga je priznavala".
Konsultovali smo i dr Nemanju Devića, koji je istraživao slučaj u Vraniću:
- To nije mesto gde su partizani ubijali četnike, pa onda četnici partizane. To je mesto strašne srpske tragedije, gde su Srbi bezumno ubijali Srbe. Gde su ljudi iz Vranića i okolnih sela ubijali svoje komšije i njihovu decu. Nije Draža Mihailović klao već komšije, čak i dalji rođaci. Vranić je mesto gde Srbi, takvi kakvi su, treba da zaplaču nad sobom - kaže dr Dević.