DOKTOR ZA ŠEKSPIROVU MODU: Stefan Žarić iz Kule dobitnik Fulbrajtove stipendije za istraživanje istorije odevanja

To je prvi "Fulbrajt" iz ove oblasti u Srbiji, a naš sagovornik ističe da je zbog toga posebno ponosan, "jer je istorija mode u našoj zemlji još uvek predmet predrasuda, iako zaslužuje da bude akademska disciplina".

- Trenutno pohađam doktorske studije u Novom Sadu i u Centru za interdisciplinarne studije renesanse Univerziteta u Masačusetsu, koje su, iako formalno podrazumevaju englesku književnost i istoriju umetnosti, potpuno usmerene na metodologiju istorije mode kroz pisanje doktorata na temu vizuelne i materijalne kulture mode i odevanja u "Kralju Liru", "Magbetu", "Hamletu" i "Otelu" - kaže Žarić. - Tako sam imao prilike da u rukama držim prvo folio izdanje Šekspirovih tragedija iz 1623. godine i radim sa modnim eksponatima iz vodećih američkih muzeja.

Stefan je napravio "revoluciju" svojim master radom, pretočenim u knjigu "Jedna studija o visokoj modi i visokoj umetnici", o slikarki Mileni Pavlović Barili kao modnoj ilustratorki u "Vogu". Ustalasao je domaću javnost i prvom izložbom visoke mode, koju je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu priredio o Žan-Polu Gotjeu. Reklo bi se da zbog toga potpuno opravdano nosi titulu "Mladi heroj kulture i umetnosti".

- To priznanje prvi put je dodeljeno mladoj osobi koja se bavi izučavanjem istorije mode.

To mi je dokazalo da je moje najveće herojstvo istrajavati u sopstvenim estetskim i etičkim idealima - kaže Žarić.

O tome šta je izložba o Žan-Polu Gotjeu pokazala, naš sagovornik kaže:

- "Stručna" javnost, koja podrazumeva istoričare likovne umetnosti, izložbu je dočekala kao Frankenštajnovo čudovište, dok je, s druge strane, izložba sasvim sigurno jedna od najposećenijih izložbi u istoriji muzeja u Srbiji uopšte. Dakle, izložba je pokazala da je muzeje u Srbiji moguće demokratizovati i približiti svetu i da srpska publika s radoznalošću konzumira modne sadržaje u muzejima.

Žarić ističe da ga je modi privuklo to što je ona "beskompromisna, šokantna, estetski samodovoljna, nikada politički ugodna, a uvek angažovana".

- Smatram da je istorija mode vrlo demokratična i inkluzivna disciplina, što često nije slučaj sa elitnim pedigreom istorije umetnosti. Nikada neću zaboraviti suze tokom decembarske posete Smitsonijan muzeju američke istorije kada sam video Dorotine crvene cipelice iz "Čarobnjaka iz Oza" i inauguracione haljine Žakline Kenedi, Melanije Tramp i Džil Bajden. Moda nas uči toleranciji i razumevanju da je drugost stvar našeg konformizma, i zbog toga ću uvek da joj se vraćam, i kao naučnik i kao čovek - kaže Žarić.