NEPOGREŠIVI PUTNIK KROZ VREME I VASIONU: Izložba o Milutinu Milankoviću povodom veka od reforme Julijanskog kalendara (FOTO)
MOJE srce je tamo gde je moja otadžbina, bila je jedna od najvažnijih životnih deviza Milutina Milankovića, koji je pre jednog veka, kao predstavnik svoje zemlje, učestvovao na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu.
Foto arhiva
Njegov predlog reformisanog julijanskog kalendara, tada je usvojen - jednoglasno. Ovo do sada najpreciznije računanje vremena u ljudskoj istoriji, sa odstupanjem od astronomske godine samo 2.75 sekundi, kasnije je primenjeno u grčkoj, rumunskoj, carigradskoj i aleksandrijskoj pravoslavnoj crkvi, dok su srpska, jerusalimska i ruska crkva, kao i Sveta Gora, ostale pri starom kalendaru.
Obeležavajući stogodišnjicu tog dostignuća, Muzej nauke i tehnike i Udruženje "Milutin Milanković" predstavljaju reprezentativnu izložbu čiji su autori Slavko Maksimović i Zora Atanacković, uz pomoć stručnih saradnika Slobodana Stojanovića, Miodraga Dinića i Igora Topalovića. Kustos je Sonja Zimonić, a otvorio je akademik Zoran Knežević, predsednik SANU. U okviru jubileja organizovana je i dvodnevna međunarodna konferencija na Građevinskom fakultetu u Beogradu.
Postavka posvećena Milankoviću - građevinskom inženjeru, matematičaru, astronomu, klimatologu, geofizičaru, doktoru tehnoloških nauka, akademiku, osnivaču katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu, osnivaču matematičke klime i klimatskog modeliranja, poznatom po teoriji ledenih doba, zaokružuje njegovu biografiju: od rođenja u Dalju, 28. maja 1879, preko školovanja u Beču, do smrti u Beogradu, 12. decembra 1958. Priča o Milankovićevom detinjstvu i školovanju, građevinskoj praksi, patentima, naučnom radu, spisateljskoj ostavštini, sačinjena je od arhivskih dokumenata, ličnih predmeta, eksponata Muzeja nauke i tehnike koji se odnose na tehnička dostignuća u njegovo vreme, ali i opisa najznačajnijih događaja iz njegovog života.
Život kraj Dunava
CEO moj život prošao je kraj velike reke. U mladosti, jutrom sam gledao Dunav kako otkida komade očeve zemlje. Studentske dane u Beču proveo sam kraj njega. Sa Kapetan Mišinog zdanja Beogradskog univerziteta često sam gledao na Dunav u proleće i u jesen. U izgnanstvu, u Pešti, njime sam se tešio. Evo me pod starost opet kraj Dunava... - zapisao je veliki naučnik.
- Visoko je pozicioniran na spisku čuvenih naučnika sveta - ističu autori izložbe koja prati Milankovićeva putovanja "kroz vasionu i vekove", u iscrpnom i sadržajnom katalogu. NASA ga je u knjizi "Na ramenima divova" uključila među 15 najvećih umova svih vremena koji su se bavili proučavanjem planete Zemlje. Njegovo kapitalno delo "Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" svrstano je među najznačajnija naučna dela 20. veka. Njemu u čast, kraterima na Mesecu i Marsu dato je njegovo ime a Evropska unija za geonauke smatra ga ocem moderne klimatologije i dodeljuje medalju sa njegovim imenom za vrhunske domete u proučavanju promena klime.
Časovi plivanja Miki Alasu
OD dolaska Milankovića u Beograd, pa do smrti Mihaila Petrovića - Mike Alasa, 1943, dvojica profesora bili su veliki prijatelji. Delili su i Matematički seminar, u kome su se retko sretali. Kako autori izložbe beleže, Mika je bio ranoranilac, a Milutin je u to doba išao na počinak:
- Posebno su zanimljivi bili Mikini časovi plivanja, koje mu je držao Milutin. To je bilo toliko "uspešno" i zanimljivo da nije bilo ni goreg nastavnika ni lošijeg đaka.
Posle školovanja u rodnom Dalju i Osijeku, Milanković je prvo diplomirao na Bečkoj politehnici, a potom i doktorirao, o čemu je potom svedočio: "Tako sam, prvi od svih Srba, postao doktor tehničkih nauka, na svečanoj promociji 17. decembra 1904." Posle aneksije BiH, i iznenadne smrt brata Voje, osetio je potrebu da iz Austrougarske pređe u Srbiju, pa ostavlja dobro plaćen posao inženjera u bečkoj građevinskoj firmi barona Pitela, i 1909. prihvata poziv beogradskoh Filozofskog fakulteta i mesto predavača na Katedri za primenjenu matematiku.
Kao najmlađi profesor po zvanju i godinama, predavao je Racionalnu mehaniku, Teorijsku fiziku i Nebesku mehaniku, na čijim temeljima će potom sazidati novu nauku. U Beogradu se, u Vaznesensokoj crkvi, u osvit Prvog svetskog rata, oženio Hristinom Tinkom Topuzović (tokom svadbenog putovanja, Austrougari su ga zatvorili u Dalju, kao državljanina Srbije), sa kojom je bio 44 godine u braku i dobio sina Vasilija Vaska.
Tesla - ponos i nebeski znak
JOŠ kao dečaku, Milankoviću je Tesla bio uzor. Nikada ga nije upoznao, ali mu je povodom 75. rođendana, uputio telegram - čestitku, u kojoj je pisalo:
- Skoro je četrdeset godina kako sam, kao mali eksperimentator, čuo prvi put Vaše ime, koje je onda odjeknulo širom celog Srpstva. Pre trideset godina, s ponosom sam slušao, u predavaonicama bečke tehnike, isto to ime, spominjano od mojih tadašnjih profesora s najvećim priznanjem. A od dvadeset godina ovamo, ja sa svoje katedre izgovaram sa istim onim poštovanjem sa kojim pominjem ime Volte i Faradeja. Nikli, ali daleko izrasli iz naše sredine, Vi ste ponos i nebeski znak da će naš narod, ovenčan bojnom slavom dostojno poneti i zastavu misije koju ste Vi razvili u svetlost dana i visoko uzdigli.
Sa tada mitropolitom Gavrilom (Dožićem), krenuo je na Svepravoslavni kongres u Carigrad, 1923. da bi predstavili predlog naše države i crkve za reformu julijanskog kalendara koji je uradio kalendariograf Maksim Trpković. Opšte mišljenje učesnika Kongresa bilo je da se predlog ne usvoji, jer nije postignuta saglasnost oko pokretnih praznika, a našem naučniku se, dok je lutao po Bosforu, javila spasonosna ideja. Zadržao je strukturu julijanskog kalendara, i uveo anulaciju tadašnje razlike sa gregorijanskim, koja je tada iznosila 13 dana. Uveo je i utvrđivanje rasporeda budućih prestupnih godina kojim se obezbeđuje da dužina srednje kalendarske godine bude što bliža dužini tropske (čime je dobio najpreciznije proračunavanje vremena, prema kome bi dan viška trebalo da se pojavi tek 43200. godine). Predložio je da se pokretni praznici određuju primenom egzaktnih astronomskih proračuna Mesečevih mena, pa bi se Vaskrs praznovao prve nedelje posle pojave punog Meseca iza proletnje ravnodnevice. Iako do danas niko nije našao bolji sistem za određivanje vremena, kod nas je i dalje na snazi - stari julijanski kalendar.