„LEPINJA SA SVE“ PROGLAŠENA ZA NAJBOLJI DORUČAK NA SVETU: Sve što treba da znate o užičkom specijalitetu

U konkurenciji od stotinu gastronomskih specijaliteta iz svih delova sveta, erski izum je proglašen najboljim, uz objašnjenje od čega se jelo sastoji i kako se pravi.

Čuvenu užičku pekaru i danas poznatu po „lepinji sa sve“ otvorio je užički gazda Vlajko Čarapić, odmah posle Prvog svetskog rata. Posle Drugog rata, preuzima je država, a zatim čuveni pekar, majstor Radomir Šuljagić svoju pekaru premešta u ovaj objekat. Milan Lazić tu dolazi na zanat 1953. godine, kod svog kuma.

- Kad je Radomir ostario 1968. godine, mog oca Milana postavio je za ortaka, s tim da godinu dana radi džabe, a Šuljagić da uzima zaradu. Ovaj dogovor se odužio na tri godine, tada stari majstor izlazi iz posla, uz uslov da se ime pekare „Kod Šuljage“ sačuva, što je i učinjeno - objašnjava sadašnji vlasnik Dragan Lazić,

On je užički brend zvanično registrovao, a „lepinju sa sve“ zovu još i – komplet lepinja.

Užičani smatraju da je komplet lepinja, osim što je ukusna, korisna i praktična. Posle ovako „sitog“ doručka lako je uspešno započeti dan a, tvrde Ere, pomaže i prilikom „vraćanja očinjeg vida“ posle pijanstva.

Na početku njenog istorijskog trajanja, lepinja sa sve spravljana je u pomenutoj pekari za svega pet – šest užičkih gazda: spremala zagrejana lepinja sa kajmakom i pretopom, uz to, od šegrta su gazde obično tražili da im ponesu i kuvano jaje, a ovi su počeli naručivati - „lepinju sa sve“. Tako je naziv erskog specijaliteta rođen pre samog proizvoda: krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, u lepinju sa sve počinje se stavljati i razmućeno jaje, čime je ona dobila svoju konačnu recepturu.

Domaća lepinja iz furune se „fikne“ vodoravno, poklopac se podigne a unutra ide 50 grama starog, zrelog i slanog kajmaka i jedno jaje. Onda se kompletuša zapeče dok ne postane rumena. Pa se kutlačom dodaje pretop od pečenja. Moča ide po želji.

Danas lepinju sa sve obožavaju na svim meridijanima.