OD PREDAKA NASLEDILI I GENE I ZANATE: Pogledajte kako mladi kod Kruševca zarađuju za život i čuvaju tradiciju (FOTO/ VIDEO)
ČAK 50 miliona kalemova izvozilo se svojevremeno iz okoline Kruševca i Trstenika samo na tržište nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Foto:Udruzenje Srpski vitez
Velika Drenova, Selište, Konjuh, Kukljin imali su i po 100 kalemara, dok ih je danas u ovim mestima 10 - ak. Sličnu sudbinu doživeli su i druga „starinska“ zanimanja, iako mladima mogu da obezbede i posao i budućnost, upozoravaju autori originalnog filma „Porodični zanati da se na selu živi i radi“.
Petar Miladinović, nastavnik iz Kukljina kod Kruševca, dobio je podršku Ministarstva za brigu o porodici da pribeleži pet zanata i dokumentuje ih kroz film. Dokumentarac je imao premijeru u kukljinskom Domu kulture, a istovremeno se serijal od pet epizoda prikazao u sedam osnovnih škola u Kruševcu.
Ideja je da što više osnovaca u Rasinskom okrugu vidi šta se na selu nudi, a uskoro će ga videti i gledaoci RTS - a.
- Posetili smo blizu 50 porodica u našem kraju - kaže za „Novosti“ Petar Miladinović, autor filma iz Udruženja „Srpski vitez“ iz Kruševca. - Svaka od pet epizoda obrađuje po jedan zanat (kalemarstvo, vinarstvo, krojački, kamenorezački i stolarski zanat). Zanatlije prenose svoja iskustva o porodičnim zanimanjima, koji se prenose s kolena na koleno. Ključno je što zadržavanje radno sposobnih mladih ljudi na selu jeste moguće, ukoliko se obezbedi ekonomski opstanak. Zanatska proizvodnja to dobrim delom omogućava, a to je i proizvodnja, koja čuva porodičnu tradiciju.
Jednu od njih sačuvali su Milenkovići, kamenoresci iz Bele Vode.
- Imam dva unuka, nadam se da će stariji da nastavi naš posao, očev,dedin i paradedin – kaže Milutin Milenković,kamenorezac iz Bele Vode kod Kruševca. - Kamen ima dušu, nije lako da se obrađuje. Treba malo nežnosti da se dobije željeni proizvod, ali kada se jednom zavoli….
Kao i vino u porodici Milosaljević iz Bučja kod Trstenika, voli se ceo život.
- Sve mlade bih pozvao da se vrate na selo, jer ognjište je nešto sveto, ne sme nikada da se zaboravi - kaže vinar Milomir Milosavljević.
ĐACI
OSIM razgovora sa zanatskim porodicama u Rasinskom okrugu, autori filma su i kroz dramske scene predstavili zanate. Brojni glumci i više udruženja odazvali su se pozivu da pomognu izradi filma, poput glumaca Trsteničkog hotorišta, Udruženja Gineka i Medijatori Kruševca.
- Snimljeni materijal mođe da se primeni i stručnim školama, kao i u nižim i višim razredima osnovih škola, za predmete tehnika i tehnologija, u okviru tema obrada drveta, metala, energetika, građevinarstvo, narodna tradicija - kaže za "Novosti" autor Petar Miladinović.
Vinarstvo ne bi bilo moguće bez kalemarstva. Mlada Jana Đorđević iz Selišta kod Trstenika, porasla je kalemarksoj porodici i ne namerava da je napusti.
Razgovore na terenu je vodila istoričarka Jelena Vukčević iz Trstenika. Za „Novosti“ kaže da je njen osnovni utisak bio koliko mladi u stvari vole selo. Uz mnogo rada, imaju mogu imati i komfornije uslove od svojih vršnjaka u gradu.
- Zahvalan sam roditeljima, iako ih kao đak prvog razreda srednje škole nisam razumeo kada su odlučili da me pošalju da izučim krojenje - svedoči Dejan Petrović, krojač iz Velike Kruševice kod Kruševca. - Svima koji imaju dilemu danas da li treba da se bave ovim poslom, preporučio bih da ponovo pročitaju pripovetku „Sve, sve, ali zanat“.