POLITIČKA KOREKTNOST SAD PUCA I U VESTERNE: Već 120 godina publika širom sveta odrasta na filmovima o Divljem zapadu

Navršilo se 120 godina otkako je snimljen prvi vestern: "Velika pljačka voza", nemi film u režiji Edvina Portera trajao je samo 12 minuta. Ovaj film smatra se jednim od najvažnijih u istoriji kinematografije jer su u njemu prvi put korišćene filmske tehnike paralelne montaže i snimanja na lokaciji umesto u studiju. Radnja prati bandu odmetnika koji zaustavljaju i pljačkaju parnu lokomotivu na jednoj stanici na Divljem zapadu, beže preko planinskog terena i na kraju ih likvidira potera koju čine dobrovoljci-kauboji. Ovo ostvarenje poznato je i po znamenitom završnom kadru u kome razbojnik ispaljuje hitac iz revolvera na publiku.

- Bilo je to vreme kada je svaki novi film bio prvi u nečemu - kaže za "Novosti" reditelj Milutin Petrović. - Pravila filmskog jezika su nastajala iskustveno, na osnovu pokušaja i pogrešaka, mnogo decenija pre nego su pisane knjige o filmu i osnivane akademije gde se uči šta je dobar film.

Vestern se pojavio u vreme kada je Holivud počeo da se pretvara u ogroman biznis. Baš tada su hiljade kauboja gubili posao zbog pojave automobila, kamiona, struje, urbanizacije i industrijalizacije.

- Amerika je ogromno prostranstvo gde se su se uzgajala krda goveda koje su gonili momci na konjima. Ti momci sjatili su se u hiljadama u toplu i obećavajuću zemlju Kaliforniju. Filmadžije su jeftino mogle da angažuju konje i jahače koji odlično jašu - ističe Petrović. - Tako je Gari Kuper, koji je odrastao na ranču, otišao u Holivud sa namerom da zaradi koji dolar kao jahač. Veliki Džon Ford je govorio da su tri stvari koje filmska kamera najviše voli - konj u galopu, velika planina i par koji pleše. Plus sveža sećanja na građanski rat i legende o "pionirima" koji osvajaju zemlju na zapadu. Ti elementi su učinili nastanak vesterna.

U vesternima su se, osim Garija Kupera i Džona Forda,proslavili i Džon Vejn, Klint Istvud, Henri Fonda, Gregori Pek, Kurt Rasel, kao i reditelji Hauard Hoks, Entoni Men...

- Popularne su i melodrame i mjuzikli, gangsterski filmovi, ali vesterna ima naprosto mnogo više - kaže naš sagovornik. - Onome ko je preskočio vesterne, teško je da shvati a kamoli objasni većinu socioloških, antropoloških ili kulturoloških dešavanja u savremenom svetu. Sem toga vesterni se po pravilu dešavaju u 19. veku pa je to možda neka vrsta kolektivne nostalgije za vremenima pre industrijske revolucije, neko kolektivno osećanje ludizma. Nešto što liči na ljubav koju deca imaju prema svojim dedama.

"Kaubojci" su veliki uspeh imali i u Italiji, gde su Serđo Leone i Serđo Korbuči tokom šezdesetih godina prošlog veka i kasnije snimali takozvane špageti vesterne.

- Mitovi klasičnih vesterna, šezdesetih godina prošlog veka sreli su se sa bejbi bum generacijom i rokenrol nervnim sistemom novih mladih ljudi. Reakcija je bila neminovna - smatra Petrović. - Lično više volim kako su tu situaciju procesuirali Pekimpo ili Monti Helman. U Italiji je grupa intelektualaca i umetnika duboko uronjenih u najsavremenije trendove poput minimalizma i pop-arta krenula u kemp eksperiment koji se izrodio u podžanr špageti vesterna. Nisam baš neki ljubitelj špageta pa tako ni tih amplificiranih vestern likova. Sve to sam uvek osećao kao neku vrstu parodije, nepotrebno preterivanje. Ako volim da slušam Henk Vilijamsa, Sinatru ili Betovena, ne treba mi huk hard rok gitare. U tome uživam na drugoj strani.

Petrović naglašava da ima genijalnih sekvenci u "špageti vesternima":

- Ljudi poput Leonea su jako pametni umetnici, ali sve su to pomalo kao kaver bendovi sa ironijskim odmakom. Klint Istvud je pričao kako su u Americi postojala pravila oko akcionih scena, morali su da poštuju taj cenzorski kodeks u kome, na primer, nisu mogli u istom kadru da budu čovek koji puca i ubijeni. I zato su njihove scene obračuna izgledale kako su izgledale, a Klint kaže - Leone to naprosto nije znao. Tako su nastale razne ikonične scene špageta vesterna. Volim filmove sa Terensom Hilom kada jede pasulj prebranac, pa ne znam da li se i to naziva špagetima.

Vestern je, pre svega, jedan od najvažnijih žanrova američke kinematografije. Među klasicima izdvojili su se "Rio Bravo", "Sedam veličanstvenih", "Dobar, loš, zao", "Poštanska kočija", "Bilo jednom na Divljem Zapadu", "Blago Siera Madre", "Šejn"...

- Ima na stotine genijalnih filmova sa konjima, planinama i parovima koji plešu. Bar polovina tih filmova su ne samo najbolji vesterni, već najvažniji filmovi uopšte - ističe reditelj, čiji su filmski favoriti "Tragači", "Moja draga Klementina", "Crvena reka", "Nosila je žutu traku", "Džeronimo - Američka legenda"...

Na pitanje zašto su generacije mladih koje su rasle uz vesterne navijali za kauboje, a ne Indijance, Petrović odgovara:

- To je uobičajan problem zbog koga današnji ljudi odbijaju da uživaju u tim genijalnim umetničkim delima. Današnji čovek ima tu neku prilično plitku potrebu da ideološki rešava rebuse prošlosti. Ko je komunista, ko antikomunista, ko je kauboj, ko Indijanac. Vesterne zovemo "kaubojci" zato što su ih pravili kauboji. Naravno da nisu uvažavali pravila političke korektnosti i savremeno shvatanje morala. Imali su moral vremena u kom su živeli. Pitanje je koliko će trajati i današnji moral na osnovu koga kenseluju Džona Vejna. Gledamo neku priču, pratimo je na osnovu estetike i načina na koji je ispričana. Genocid koji su Amerikanci izvršili nad domaćim stanovništvom je stravičan. Ipak, za sve zainteresovane za takve užase imamo dovoljno savremenih masakara da o njima razmišljamo. Koga god povređuje nepravda koju jači nanose slabijima ima dovoljno razloga da se protiv toga bori u svom stvarnom životu i u realnom vremenu, a ne da se "obračunava" sa Robertom Mišamom u sedlu dorata. Negledajući klasične vesterne iz visokih moralnih razloga neko samo sebi čini zlo propuštajući ogromno prisustvo duha u takvim delima. Znate, Platon je imao robove, dakle bio je robovlasnik. Svi smo naravno na strani robova prezirući robovlasnike. Da li je to razlog da ne čitamo Platonova dela, da ih nazivamo robovlasničkom filozofijom? Da se gadimo Njutnovih zakona zato što je Isak u suštini bio prilično opsesivni alhemičar?

Petrović je kao dugogodišnji profesor zapazio da je situacija u pogledu znanja o vesternima među studentima Fakulteta dramskih umetnosti loša:

- Svi su se emancipovali na tom planu da vole Indijance i mrze genocidne Amerikance. Međutim, to ih dovodi do nepoznavanja vesterna i klasične istorije filma. Zato i današnji filmovi izgledaju tako kako izgledaju. Užasni filmovi koje prave mladi politički korektni ljudi koji osuđuju genocid nad domorodačkim stanovništvom Severne Amerike. Baš lepo, ali pogledajte filmove tih tako divnih moralista, ne zna se koji je diletantskiji, u kom se više vunovlačari, ili što je još gore propagira nedolično ponašanje. S obzirom na takve serije i filmove, publika gleda bolje programe kao što su "amaterska pozorišta" sa botoksiranim lakim ženama. Kada ispred kamere stave konja u galopu, veliku planinu i par koji pleše, i to se pusti na nekom od programa sa jednocifrenim brojem na daljincu, stvari će se možda vratiti u normalu.