"ZA TREN OSTADOSMO NA LEDINI" Požar progutao kuću petočlane porodice Đurić na Pešteru (FOTO)

Jelena Matijević 07. 12. 2023. u 08:40

PEŠTER, selo Krajinoviće, tridesetak kilometara od Sjenice. Pusta pešterska golomrazica. Sklonio se u toplo gde je ko mogao. Samo Đurići, supružnici Marko i Barla, sa svoje dvoje dece Aleksandrom i Anđelijom, stoje kraj ostataka svoje kuće. Ojađeni gledaju njeno zgarište. U trenu, pre dva dana, progutao ju je plamen, spržio sve što su imali.

Foto: Privatna arhiva

- Ostadosmo na ledini. Kud ćemo zimus - skamenjen, držeći se obema rukama za glavu govori Marko. - Sad više nemamo ništa. Sve što smo godinama sticali, radili i nas dvoje i naša deca, sve smo u ovu kuću uložili. Imali sobe, kupatilo, nameštaj, belu tehniku, odeću, obuću... Bili smo domaćini... Sad nigde ništa.

Foto: Privatna arhiva

UNESREĆENI Marko i Barla Đurić

Ledenu noć posle požara proveli u gotovo isto hladnoj šupi. Spavali, kažu, nisu. Razmišljali su o predstojećoj pešterskoj zimi koja je pre desetak dana već pokazala svoje zube... Stotinu puta pitali jedni druge kako je do požara došlo.

POMOĆ

ZA pomoć porodici Đurić, žiro račun će biti otvoren danas tokom dana. Oni koji odmah žele da pomognu adresa porodice je: Marko Đurić, selo Krajinoviće, 36315 Sjeničke Bare, a broj telefona 064/4231591. 

- Ne znam. Bio sam u štali, u kotaru, namirivao stoku, nosio teladima žito... Buknulo je odjednom, samo sam čuo da Barla kuka. Kad sam stigao do kuće, plamen je već sukljao u nebo - od bola crn u licu govori Marko.

Stigle su i komšije brzo, vatrogasci, ali pomoći nije bilo. Grede, krovna konstrukcija od borovine, drveni nameštaj, sve je gorelo kao luč... Spasao sam malo žita što je bilo u prizemlju, a izgoreo nam je i agregat, motorne testere. Bio sam kuću sredio ko da je u gradu - zaplaka Marko.

Foto: Privatna arhiva

ZGARIŠTE Ni od nameštaja im ništa nije ostalo

Dok je kuća gorela, veli, nekoliko je puta skakao u požar da išta spase. Nije se moglo. Izneo je iz kuće samo nešto dokumenata i novčanik, sve drugo progutala je stihija.

DECA UPLAKANA I NEUTEŠNA

NAJSTARIJA ćerka Manojla nam je u đačkom domu u Kragujevcu, tamo uči Medicinsku školu. Nek bar nije videla... Teže mi je od požara u utorak po podne bilo dočekati decu iz škole. Kad su stigli i videli šta se dogodilo Aleksandar je zakukao iz glasa, a Anđelija još plače. Kaže žao joj nas roditelja, igračaka, svezaka, knjiga, svega što su ujutru ostavili u kući... Sve je izgorelo - plačući priča Barla Đurić. 

- U najgore doba me ovo snašlo. Sneg samo što nije. Kako ćemo i gde da prezimimo. U brvnarici nećemo moći, hladno, slab krov, napravljena od drveta pre 30 godina. Gde ću decu. Ne znam da li su ovi goli zidovi na zgarištu upotrebljivi, pa da tu nešto na brzinu uradimo, samo za zimus. Da odavde idemo ne možemo, imamo krave, telad... Ne smem ih zapuštati - kaže Marko, još u neverici, gleda u nebo - donosi li sneg, pa opet briše suze... 

BONUS VIDEO:

PUTEVI ZA BUDUĆNOST: Pogledajte sedmu epizodu video-serijala “Novosti”

Pogledajte više