RUSIJA NAM JE BLIZU, UZ NAŠE JE SRCE: Na svečanosti u Parohijskom domu hrama Svetog Save uručene nagrade za stvaralaštvo o neraskidivo
PRAZNIK je bio, u Parohijskom domu Hrama Svetog Save u Beogradu. Praznik lepe pisane reči i filmske slike malih i velikih stvaralaca. Podeljene su nagrade za najbolje, dokumentarne radove o neraskidivoj vezi ruskog i srpskog naroda.
Podsetili su nas njihovi zapisi i vraćena svedočenja na korene koji su "plodonosili iz dva stabla". Ruskog ubokorenog, ovde, u Srbiji posle Revolucije u Rusiji 1917. i našeg, koji je primio lozu "bele emigracije" i kalemio sve što je vredno, pa o tome svedoče, danas, njihovi ovovremeni potomci.
- Moja babuška, Olga Vjačeslava Labat, rođena Rovnjev, rođena je u u Voronježu, iz koga je pobegla i utočište našla u Srbiji - upućuje nas u svoj rad Lena Labat, učenica petog razreda osnovne škole u Sremskoj Kamenici. - Srećna sam, jer sam doživela da me drži u naručju, samo u naručju. Žao mi je, nisam dočekala da je, stvarno, upoznam. Ali pamtim ono što su mi u sećanje ostavili da je bila prava lepotica, osnivač Fakulteta za sport u Novom Sadu, kompozitor i koreograf akademskih gimnastičkih sastava. Višebojac i, rečju, čudo!
U Srbiju je Olga došla kao devojčica, gonjena bičem novih sovjetskih revolucionara. Ovde je upoznala ljubav svog života. Porodica se množila.
- Prelepe su ove priče - kaže za "Novosti" profesor Vera Stojšić Gašparovski. - Deca ih nose i dođe, kad taj trenutak da iz njih proklijaju. Te klice su pred vama. Naša Crkva i udruženja koja prepoznaju vrednost vekovne veze naših naroda, upriličili su nam ovaj praznik.
Priče su na konkurs Srpskog odeljenja međunarodnog fonda duhovnog jedinstva naroda, Udruženja književnika Srbije i NVO "Narodna diplomatija", stizale od septembra. Više od stotinu radova primiljeno je na adrese organizatora. Tema: "Rusija je blizu", a u podnaslovu popularizacija ruskog, istorijskog nasleđa u Srbiji, interesovanje za izučavanje srpsko-ruske istorije i interesovanje za učenje ruskog jezika.
Množila su se imena nagrađenih iz škola u Vranju, Sremskoj i Kosovskoj Kamenici, Novima Banovcima, Novom Sadu, Beogradu. Ovaj dan povezao je Srbiju, u temi "Rusija je blizu", za sve koji je neguju i u bilu srca nose.
Više od stotinu školaraca, studenata, profesora, bili su deo ove priče. Svoje "darove srca", poklonili su zajedničkom podsećanju na vreme kada je "Srbiju nad provalijom", po cenu propasti svog carstva natkrilo moćno rusko carstvo.
Deca iz Novog Sada, Beograda sa Kosova i Metohije, iz centralne Srbije vratila su, juče, to sećanje. Njihovi radovi, poručili su iz Udruženja književnika Srbije, su opomena za budućnost.
- Srbija i Rusija su u njenom tekstu. Tu, blizu, našeg srca - slušamo priču nastavnika škole iz koje dolazi Lena Labat, umom bistra i likom prelepa devojčica. - To je istina. U istini smo najbliži.
Bio je ovo praznik. Za dečake i devojčice iz svih krajeva Srbije.
- Mi smo domaćini ovog lepog, za decu posebno, pokretačkog stvaralaštva - kazao je za "Novosti" protođakon Mladen Kovačević. - Meni je puno srce dok ih gledam i slušam s kakvom ljubavlju su oni posvetili svoje dane detinjstva ovoj uzvišenoj priči.
Potrajalo je ovo okupljanje u reči i filmskoj slici u kojima su se smenjivale priče o korenima i pupoljcima.
Veza u vekovnim temeljima
OVO je jedno u nizu naših međusobnih, bratskih sagovorništava - kazala je Natalija Višnjevska, prvi sekretar ambasade Ruske Federacije, obraćajući se u ime ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka. - Ne iznenađuje me da ova deca, mladi..., s takvom pažnjom neguju naše bratske odnose. Naša veza je u vekovnim temeljima, onim, kada je Srbija ostala sama a mi joj pritekli u pomoć. Pamte Srbi, pa su nam uzvratili ljubavlju. Srbija je bila utočište našim precima koji su u izbeglištvo poneli i veru i večeru.
BONUS VIDEO