IZVOZILI SMO GA U TRI ZEMLJE: Pre 190 godina u Kruševcu je počeo da se proizvodi barut (FOTO)

U pionirsku proizvodnju upustio se izvesni Dimitrije Petrović, zvani Mita, Latične i njegov pomoćnik Mihajlo Janković, koji je i formalno osnovao prvu barutanu.

Iako se proizvodio u Velikom Šiljegovcu kod Kruševca, barut se prodavao svuda u Srbiji, čak se i izvozio u Bugarsku,Tursku i Grčku.

- Proizvodnja baruta podrazumevala je pretvaranje ćumura u prah, koji bi se uz dodatke šalitre i sumpora mesio kao testo – istraživao je enciklopedista Kruševca Slobodan Simonović. - Potom se „testo“ tucalo drvenim maljevima, posle čega bi se se sušilo. Posle finalne obrade, dobijao se lovački barut, nešto krupniji za obične puške, još krupniji koristio se za puške sa većim olovom, a najkrupniji za prangije i topove.

Osnivanje državne barutane „Obilićevo“ po ukazu kralja Milana Obrenovića 1889.godine, označilo je novu istorijsku fazu u proizvodnji baruta.

- Ovom prilikom kralj Srbije Aleksandar Prvi, u prisustvu svojih namesnika i ministara, postavi danas temelj drugoj srpskoj vojnoj barutani, na reci Rasini, te da se u njoj spravlja ubojna spremna za odbranu novo zadobivene slobode i samostalnosti naroda srpskog - zapisano je prilikom postavljanja temelja „Obilićeva“, čiju tradiciju su kasnije nastavile fabrika „Miloje Zakić" i Korporacija „Trajal“.

Dušan Dražić(1934-2023), dugogodišnji novinar „Tanjuga“ došao je do dragocenih podataka u vezi sa osnivanjem ove barutane u okviru proslave 500.godišnjice Kosovskog boja. Dražić piše da je plan za barutanu izradio je inženjer Todar Seleskoić.

 Kamen temeljac osveštao je mitropolit Mihajlo.

- Snažna vojna barutana dobija je ima narodnog junaka - zapisao je Dušan Dražić. -

Sama proslava bila je svečana i pred velikom masom naroda. Kamen temeljac oložen je na imanju g.Simića na Rasini, po sata od Kruševca, koju je država otkupila.

Sa tim otkupom, država je uvela i monopol. Iako je proizvodnja bila unicificirana, barut više nije bio isti. „Obilićevo“ je pravilo tzv. bezdimni barut, koji se dobijao hemijskih putem. Tehnologija se usavršavala posle Prvog svetskog rata, kada barutana postaje Vojno - tehnički zavod Obilićevo, gde se osim nitroceluloznog baruta, pravi i aktivni ugalj, proizvodnje zaštitne maske.

Fabrika postaje od vitalnog značaja za Kraljevinu. Otuda i ne iznenađuje što postaje ključna meta aprilskog bombardovanja Kruševca 1941.godine.

Rezervni major Dragutin Vučić, radnik barutane, bio je prva žrtva bombi.

- Dužnost je preča od ručka, rekao je moj deda kada smo ga molili da ostane bar na ručku i samo je produžio na posao, na dežurstvo – prisećao se za „Novosti“ Dragutinov unuk, Branko Vučić. - Kada se sve stišalo, kada su prekinuli da gađaju, deda se nije vraćao. Otac je pošao do fabrike da ga potraži. Našao ga je kontuzovanog pored žice, kod imanja Ilića, knjižničara. Nekoliko dana su ga lečili u bolnici, pa pustili kući. Povremeno je dolazio svesti, ali su rane bile preteške. Umro nam je u kući, 27. aprila.