NIKAO DESANKI U ČAST: Zadužbina vladike Lavrentija u znak poštovanja slavnoj poetesi

Ovo je jedna od najomiljenijih adresa koju posećuju hodočasnici iz svih delova Srbije, rasejanja, uz ovdašnje, pobožne Rađevce, zemljake nekada omiljenog zapadnoevropskog i australijskog, a potom i šabačko-valjevskog episkopa Lavrentija Trifunovića. Spoj kulturnog i duhovnog, pa još i mesta za turiste, one verske, nema koga ne privlači. Sa njegovog vidikovca vidi se "cela Rađevina, pola Podgorine i Pocerine".

Vladika Lavrentije, kako nam je sam za života rekao, želeo je da na ovaj način spoji Desankinu Brankovinu i Rađevinu, "ali i da slavna poetesa dobije svoj dom, kao i čuveni Njegoš na Lovćenu". Po tom uzoru urađena je i crkvica.

- Vladika je želeo da se zna da je na Lovćenu najveći pesnik srpskog roda, a u Bogoštici duhovno najveća srpska pesnikinja, čije je stvaralaštvo obožavao i svake godine, posle njene smrti, posećivao njen grob u Brankovini, gde joj je služio pomen i recitovao i slušao kako drugi recituju njenu poeziju - kaže pisac Dragan Damjanović. - Osećaj je neverovatan i dokaz je mudrosti tog našeg divnog arhijereja.

Srećan je, kaže Damjanović, "što je Eparhija šabačka dobila divnog episkopa, vladiku Jeroteja, sjajnog duhovnika i teologa, ali i intelektualca, odličnog poznavaoca svih naših kulturnih blaga od pesme, igre, romana, poezije do slikarstva, filma i pozorišta". Bogoštica ide dalje pod vođstvom duhovnog roditelja vladike Jeroteja, koji je, kao i njegov prethodnih, upravu nad njom poverio mladom, vrednom, agilnom i za ta posla sasvim iskusnom arhimandritu Nifontu, koji je u Bogoštici više od decenije.

- Dolazeći često u Bogošticu uverio sam se da je ime dobilo tako što je neko mudar procenio da je Božje selo, što je, siguran sam tačno - kaže akademik profesor dr Mirko Kerkez, višegodišnji zamenik direktora Kliničkog centra Srbije, čuveni naš hirurg. - Naša Srbija je lepa i bogata i nije čudo da ljudi rado hrle u nju. A, ljudi poput vladike Lavrentija, njegovog naslednika vladike Jeroteja i arhimandrita Nifonta, zaslužuju najveće poštovanje, "jer su, već, na najbolji način, učinili velika dela mila i Bogu i rodu".