O OVOM VENČANJU SE PRIČA VIŠE OD DVA MESECA: Tamara i Miloš venčali se u Prizrenu u Bogorodici LJeviškoj

Srećom ozarena lica njihovih roditelja, braće i sestara, kumova, kao i arhimandrita Mihaila (Tošića), igumana Manastira Svetih arhangela i jereja Vladana Vukomanovića. I freske, i one su uzvišeno radosne, blistale svom svojom vanvremenskom lepotom, onom koju ni vatre strašnih pogroma i skrnavljenja nisu mogle da zasene.

U Prizren su Tamara i Miloš došli iz Lugana. On je rođen u tom švajcarskom gradu, a Tamara je Beograđanka, koju je u 18. godini, školovanje iz Šeste beogradske gimnazije preko SAD dovelo u grad podno Alpa. Mladu, uskoro mastera arhitekture, i mladoženju, po zanimanju fizioterapeuta, spojio je susret kod zajedničkih prijatelja... Počelo je od druženja, pa preraslo u ljubav krunisanu crkvenim brakom u gradu Miloševih pradedova... Mnogo Radivojevića se venčalo u Prizrenu, ali je on prvi koji je bračni zavet pred Bogom dao u crkvi, čijoj je lepoti gnezdo u zenici svakog našeg oka.

- Znali smo da ćemo se venčati u Bogorodici Ljeviškoj. Svim srcem smo to hteli i želeli - priča nam Tamara. - Milošev tata Slaviša je Prizrenac, a Miloševa baka je živela odmah pored Ljeviške. Bili su tu još neki razlozi našeg odabira mesta venčanja. I grad na Bistrici i ova svetinja imaju posebno mesto u našim srcima. Crkva pogotovu, kao simbol vaskrsenja, jer harana je i spaljivana više puta, ali uvek bi ponovo zaživela.

Bogorodicu Ljevišku su prvi put zajedno obišli kada je i Tamara, takođe prvi put, pre tri godine, sa Milošem došla u Prizren.

- Bilo je to prvi put i da je posetila Kosovo i Metohiju - nastavlja Miloš. - Obišli smo tada mnogo, ali je Ljeviška na nas ostavila poseban utisak i u našim srcima dubok trag. Od tada idemo svake godine. A, ja... Ja stalno čujem zov predaka, ljubav prema rodnoj grudi odmalena crpeo sam od oca Slaviše, dede Momčila, pradede Krste... Ne prođe godina, a da ne dođemo da obiđemo Prizren, Sredsku i Sredačku Župu. I u Beograd dolazimo vrlo često. Tu je Tamarina porodica. Zapravo u Srbiji su nam rodbina, prijatelji i - srce.

Dušanov grad i srpske svetinje u njemu zadivile su i Tamarine roditelje i njenog brata blizanca Lazara, koji su povodom venčanja svoje ćerke i sestre, takođe, prvi put kročili na Kosovo i Metohiju. A, Milošev brat blizanac Dušan, stariji brat Lazar i sestra Milica, iako žive u Luganu, stari su Prizrenci. Ovaj put svi su u svoj grad došli ranije da pomognu roditeljima da obave sve pripreme za svadbu i dočekaju prijatelje i kumove.

- Sa igumanom, ocem Mihailom i bratijom Manastira Sveti arhangeli, u stalnom smo kontaktu i svake godine kada dolazimo u Prizren idemo da ih obiđemo, pomognemo im koliko možemo i da budemo sa njima. Velika nam je podrška oko cele organizacije venčanja i svečanog ručka koji je potom priređen u ovom manastiru, bio otac Mihailo. Pevali smo, pričali, veselili se... Presrećni smo što smo u Prizrenu i dve njegove velike svetinje mogli da okupimo naše porodice i nama drage ljude, jer nam je oboma Prizren uvek u srcu - iskren je Miloš.

Svadba, za 350 zvanica, sedmicu kasnije, kako su nam ispričali, upriličena je u jednom beogradskom restoranu. Mladenci su svim gostima poklonili sliku sa venčanja u Prizrenu. Prethodno, u februaru, građansko venčanje su obavili u Luganu, u krugu porodice.

Fotografije sa Tamarinog i Miloševog venčanja "zapalile" su društvene mreže u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, u srpskoj dijaspori... A, evo, i dva meseca kasnije, još "gore". Nešto je u njemu bilo posebno, uzvišeno, kao da je neka čudesna iskra, neki zrak jake svetlosti obasjao srca svih koji su ih videli. Trenuci za pamćenje i u Ljeviškoj i oko nje, ali i u Manastiru Svetih arhangela. Pregršt emocija, ljubavi, vere, nade, osećaja da svi ma gde da su tu pripadaju i da će Prizren biti grad Tamarinih i Miloševih potomaka...