ZABORAVLJENI VRŠAČKI MOSTOVI: Grad bez reke imao više od 19 ćuprija, pet srušeno pre četiri decenije (FOTO)
ZA Vršac kažu da je grad mostova, iako kroz njega ne prolazi ni jedna reka. Do pre četiri decenije imao ih je više od 19 i svi su prevodili preko dva plitka vodotoka – potoka Mesić i Jovanovog potoka, koji su vijugali kroz centralne i obodne delove grada.
Međutim, Jovanovog potoka – koji je u Vršac ulazio kroz Ulicu Mihajla Pupina, pa pored gimnazije i Gradskog parka stizao do bolnice, odakle se spuštao do Malog rita – više nema. Samim tim nema ni njegovih mostova, koji, istina, nisu bili ni blizu stilski vredni i lepi kao mostovi na Mesiću, ali su imali veoma važnu funkciju.
Osamdesetih godina prošlog veka, kada je usled novog urbanističkog uređenja taj veoma važan potok „zatvoren“ u betonske cevi, srušeno je pet od ukupno sedam njegovih mostova. Preživeli su samo prvi i poslednji – onaj koji se nalazi na ulazu u Ulicu Mihajla Pupina (danas je to vršački most ljubavi sa katancima) i onaj kod autobuskog stajališta „Kod bolnice“ na Guduričkom putu.
Stariji Vrščani se sećaju da je neposredno ispred kuće Lota kamenoresca, na uglu Abraševićeve i Ulice Vuka Karadžića, bio most „Nepomučeni“. Nazvan je po statui Jovana Nepomuka, katoličkog sveca koji štiti od poplava, a koja je pre više od dva veka ugrađena u fasadu kamenoreščeve kuće. I danas ona svedoči o tim starim vremenima.
Svega nekoliko koraka dalje postojali su i mali drveni prelazi, od kojih je jedan vodio do kozmetičkog salona, a drugi premošćavao potok kod današnje Balkanske ulice.
Poslednji u nizu srušenih mostova bio je most kod bolnice, a pre njega se nalazila i mala prevodnica, koja je morala da se pređe kako bi se ušlo u Gradski park. Taj mostić sa belom kovanom ogradom bio je najlepši i najromantičniji na Jovanovom potoku. Bio je mesto sastajanja, vođenja svakodnevnih abrova, prvih poljubaca...
Ostao je, kao i svi ostali „Jovanovi“ mostovi, da živi samo na slikama i u sećanjima sve manjeg broja Vrščana.