ROZALIN REKLA KARTERU DA POMOGNE SRBIMA: Plastični hirurg dr Borko Đorđević o pokušaju da diplomatski doprinese Republici Srpskoj
NEKADAŠNjA prva dama Amerike, Rozalin Karter bila je naklonjena srpskom narodu. Supruga bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera imala je u Beloj kući kancelariju pored Ovalnog kabineta svog muža. Malo je poznato da se ona pitala za sve i da je njena reč bila poslednja u svim Karterovim odlukama. Vladala je tiho i dostojanstveno. Bila je uporna, istrajna i politički veoma moćna. U Beloj kući su je zvali "Čelična Magnolija".
Ovako za "Novosti" govori plastični hirurg, republikanac iz Kalifornije, Borko Đorđević, prijatelj Karterove koja je prošle nedelje preminula u 96. godini.
- Imali smo odnos doktor-pacijent, Rozalin mi je verovala - kaže Đorđević. - Kada me je Radovan Karadžić zamolio da dovedem nekog iz SAD na Pale, ko će da ponudi i stvori mir u Bosni i Hercegovini, pozvao sam gospođu Karter telefonom i zamolio je da mi obezbedi razgovor sa njenim mužem. Odgovorila je: "Vrlo rado!" Te 1994. u Bosni je sve gorelo. Svi su upozoravali Kartera da ne treba da rizikuje, osim njegove supruge. Na kraju je, ipak, dobio odobrenje Stejt departmenta da organizuje pregovore dve strane, muslimanske i srpske. Slobodan Milošević je u isto vreme preko ambasadora Milana Milutinovića pokušavao da Kartera kao mirotvorca dovede u Beograd. Roza je izabrala Radovana Karadžića.
U porodičnoj kući Karterovih, smeštenoj na plantaži pamuka u Plejnsu vođeni su prvi razgovori. Karter je primio doktora Đorđevića, srpske diplomate i devet američkih ambasadora.
- Karter je pozvao Karadžića da proveri kakvi su uslovi za njegov dolazak i za pregovore - seća se Đorđević. - Džimi se kolebao, hteo je da se uveri da Karadžić drži situaciju pod kontolom. Ambasadori su bili protiv odlaska Kartera u Sarajevo i na Pale, ali Rozi nije dala da se odustane: "Idi i pomozi tom srpskom narodu, koji najviše strada," rekla mu je.
Đorđević priča da su i Karterovi, kao i mnogi drugi, u to vreme bili uznemireni zbog islamskog terora i džihada na Bliskom istoku, u Evropi i SAD. Strepeli su da će taj teror da se proširi na BiH.
- Na Palama su bračni par Karter primili Radovan i Ljiljana Karadžić sa rukovodstvom Republike Srpske - kaže Đorđević. - Rozalin je pokazala iskrene simpatije prema domaćinima. Ljilja ju je pozvala na čašicu rakije i razgovora u kuhinju. Popila je par čašica šljivovice i rekla mužu: "Meni je ovde divno. Da prenoćimo pa ujutru da idemo za Sarajevo." Radovan joj je darivao svoje gusle. Bio je srećan što je Roza zavolela Pale. Nisu noćili, jer je već bio zakazan sastanak rano ujutro u Sarajevu.
Seća se Đorđević kako je Biljana Plavšić, tada potpredsednica Republike Srpske oštro kritikovala Kartera, govorila je da je "Amerika kriva za krvavi rat u Bosni". Čak ga je i lično uvredila. Karter joj je odgovorio da je on samo penzioner, građanin mirotvorac, i da će, kad je već takva situacija, napustiti Pale. Krenuo je ka vratima.
- U tom trenutku je iz kuhinje ušla gospođa Karter, uhvatila muža za ruku i rekla mu da ne donosi ishitrene odluke jer mora narodu da donese mir. Karter se vratio za pregovarački sto. Tako je Rozalin spasla bosanske Srbe i pregovore sa Karadžićem i Alijom Izetbegovićem. Ona je donela mir, jer je volela Srbe i želela da pomogne - uveren je Đorđević.
Vlada u Sarajevu i čelnici Republike Srpske potpisali su 23. decembra 1994. mirovni sporazum, kojim je predviđeno da Srbi dobiju 51, a muslimani 49 odsto teritorije BiH. Mir je trajao pet meseci.
- Mnogi životi Srba i muslimana su spaseni. U Vašingtonu se razmišljalo da se Radovan Karadžić ustoliči za "glavnog Srbina u srpskom narodu" - priča Đorđević. - Džimi i Rozalin su 1995. godine svedočili u američkom Senatu o situaciji u BiH. Roza se zalagala da UN, SAD, Kontakt grupa, očuvaju mir. Senat je, međutim, odlučio da se SAD direktno umešaju u BiH i Džimijev i Rozin mir je srušen. Evropska Kontakt grupa i američka Administracija su verovale da Slobodan Milošević želi da pregovara, pa su se okrenuli predsedniku Srbije. Ambasador Ričard Holbruk je sa Slobodanom Miloševićem ukinuo mir u BiH i Džimija i Rozalin Karter vratio na njihovo imanje u Plejnu.
Karterova mirovna misija u BiH nije zaboravljena. Bivši američki predsednik je 2002. dobio Nobelovu nagradu za mir jer je "neumorno tragao za miroljubivim rešenjima međunarodnih sukoba i unapređivao demokratiju". Karter je često u govorima i knjigama isticao da Nobelovu nagradu deli sa doktorom Borkom Đorđevićem. Kada su ih životni putevi odveli na različite strane, Đorđević i Karterovi su se dopisivali, razmenjivali čestitke, ali i žalbe na boljke. Kada je Džimi Karter oboleo od karcinoma, Đorđević mu je ponudio da ga leči u Srbiji.
Đorđević je imao Kliniku za plastičnu hirurgiju u Palm Springsu. Krajem osamdesetih bio je najpopularniji plastični hirurg u SAD, a za njega Amerikanci i danas tvrde da je "svojim umetničkim vezom sa skalpelom usrećio najmanje 16.000 žena". Pored Rozalin, ulepšavao je i podmlađivao još dve prve dame, Beti Ford i Nensi Regan.
- Rozalin je bila holivudski lepa. Imala je sjajne oči i divan osmeh - kaže Đorđević.
Prijateljica Jovanka Broz
- BRAČNI par Karter je svoje simpatije prema Jugoslaviji i Srbiji iskazao prvi put tokom posete Josipa i Jovanke Broz Beloj kući u jesen 1979. godine. Brozovi su u povratku, posle Samita nesvrstanih u Havani, svratili u Vašington. Džimi je dočekao i ugostio Tita, a Rozalin - Jovanku koja joj je postala dobra prijateljica. Jovanka joj je često pričala o svom, srpskom narodu. To se 1994. pokazalo presudnim za zaštitu bosanskih Srba i sklapanje mira u BiH - uveren je Đorđević.