JOŠ RADI KAO PRVOG DANA: Hidroelektrana "Sićevo" struju neprekidno proizvodi od 1931. godine (FOTO)
HIDROELEKTRANI "Sićevo" u istoimenom selu kod Niša, nedavnom odlukom Vlade Srbije dodeljen je status spomenika kulture. U Sićevačkoj klisuri, na reci Nišavi, jedna je od najstarijih HE u Srbiji. Odoleva vremenu i predano radi gotovo čitav vek.
Sićevačka klisura, Foto Privatna arhiva
Izgrađena na račun koncesije koja je stigla u Niš za ratnu odštetu posle Prvog svetskog rata, značajno je pridonosila industrijskom razvoju grada. I danas su u funkciji sve prvobitne mašine, koje su stale samo kada su rađeni remonti. Foto: J. Ćosin
Radovi su započeli maja 1921. po projektu austrijskog "Simens Šukerta" koji je iz Beča u Niš poslao inženjera Deklera da snimi teren. Potom je preduzimač Milan Miljković iz Zaječara bio zadužen za izgradnju. Oprema je stigla kroz ratne reparacije, a HE "Sićevo" je 1931. puštena u rad. Foto: J. Ćosin
- Eletrana "Sićevo" se ubraja u tzv. mini hidroelektrane, zbog svog malog kapaciteta instalisane snage, manje od 10 megavata. Brana, dovodni kanal i mašinska hala čine celinu koja je sada zaštićena odlukom Vlade. U podnožju sela Sićevo, nalazi se brana HE duga oko 50 metara. Čine je tri betonska stuba i dva zatvarača, koji se nalaze između tih stubova dužine po 19 metara. Ona usmerava vodu koja kanalom dugim oko 2.000 metara dolazi do same HE - objašnjava građevinski inženjer Nebojša Bosanac, iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu. Foto: J. Ćosin
Impozantni objekat mašinske hale zidan je u stilu neoklasicizma i odlikuju ga interesantan završetak atike, u obliku zubaca, jedinstven na ovim prostorima. Zato danas ima veliki istorijski značaj. Osim arhitektonske i istorijske vrednosti, karakterišu ga i jedinstvena tehnička rešenja.
- U ovakvim objektima mašinski pogon je možda najreprezentativniji jer su mašine u njemu, originalne i još su u funkciji. U samoj mini elektrani, dimenzije 30 sa 15 metara, nalaze se tri agregata od kojih su dva sa horizontalnom, a jedan sa vertikalnom osovinom kretanja - kaže Bosanac. Foto: J. Ćosin
Elektrana "Sićevo" sada godišnje proizvodi oko 4.000.000 kilovat-časova što je dovoljno za snabdevanje manjeg naselja u Nišu. Nekada je, međutim, bila od izuzetne važnosti za razvoj grada i osvetljenje naselja.
- U tom trenutku "Sićevo" je bilo druga elektrana u Nišu, posle "Svete Petke" iz 1908, ali je doprinosila industrijskom razvoju Niša i osvetljavanju domaćinstava, ali je važna i danas - naglašava naš sagovornik. Foto: J. Ćosin
Inače, prva hidroelektrana u Nišu poznata kao "Vila sa Nišave", puštena je u rad septembra 1908. ili 13 godina posle one na Nijagari, prve na planeti. Sagrađena dvadesetak kilometara istočno od Niša bila je četvrta u tadašnjoj Srbiji. Pre nje puštene su u rad hidroelektrične centrale na reci Gradac kod Valjeva 9. maja 1900. i hidroelektrana sa Teslinim sistemom trofaznih struja pod gradom na Đetinji u Užicu, koja je počela da radi 2. avgusta iste godine, dok je centrala "Vučje", puštena u rad s proleća 1903.
NAJPRE ZASIJALO KOD POPOVIĆA
U NIŠU, prvi porodični objekat koji je priključen na struju bila je kuća modnog krojača Mihajla Popovića, kod koga su česti gosti bili predsednik tadašnje srpske vlade Ljuba Davidović i ugledni niški učitelj Todor Milovanović, predsednik niške opštine, narodni poslanik i učesnik ratova za oslobođenje od Turaka, kao i mnogi drugi uspešni i ugledni žitelji Niša.
Niš je električno osvetljenje prvi put dobio pre 115 godina. U centru grada i na glavnom gradskom trgu Kralja Milana, prva sijalica zasvetlela je u istom trenutku kada je princ Đorđe Karađorđević, sin kralja Petra Prvog, svečano pustio u rad prvi transformator HE "Sveta Petka". Prve sijalice u centru Niša, gde je bilo poznatih kafana, zanatskih radnji i dućana, zamenile su ulične fenjere na petrolej. Događaju je prisustvovalo više hiljada Nišlija koji su došli da vide do tada čudo neviđeno: "kako svetli lampa na struju".