MERMERNI KRST STAR DVA VEKA PODIGAO JEDAN HADŽIJA: Centralna je figura na Gradskom trgu, a Vrščani ne znaju ništa o njemu (FOTO)
VELIKI krst od crvenog mermera, star tačno dva veka, centralna je figura na Gradskom trgu u Vršcu, ali Vrščani gotovo ništa ne znaju o njemu, kao ni o čoveku koji im ga je u amanet ostavio.
Foto: J.J.Baljak
Ime Hadži Jovana Zaima, ktitora ovog spomenika, uklesano je u skupoceni mermer. Međutim, taj tekst je gotovo nemoguće pročitati, jer su slova izbledela, pa nove generacije nemaju priliku da bar na taj način saznaju za njegovo postojanje.
Zato bi valjalo ta slova pozlatiti i tako odati čast ovom velikom čoveku, uglednom trgovcu i humanisti.
Hadži Jovan Zaim živeo je u 18. veku. Bio je veliki rodoljub i pravoslavac, ugledni trgovac, član srpskog trgovačkog esnafa. Kao hadžija – poklonik svetog mesta u Svetoj zemlji – bio je primer moralnosti, čestitosti, ispravnosti i darežljivosti.
Pomagao je sirotinji, a dužnicima za koje bi se uverio da su puki siromasi, otpisaivao je svoja potraživanja. Druge trgovce nije smatrao svojom konkurencijom, već im je pomagao da otvaraju dućančiće samo da bi ojačao srpski trgovački stalež, ne mareći što je to ponekad išlo na njegovu štetu. Decu nije imao.
Kao veliki pravoslavac, 1816. darivao je bakar da se obloži novi toranj na crkvi Svetog oca Nikolaja, jer je stari bio srušen usled velikog nevremena. Dao je tada i 1.500 carskih dukata da se krst i jabuka pozlate.
Veliki krst od skupocenog crvenog mermera odlučio je da napravi kada je bio na izmaku snage. Za to je dobio blagoslov tadašnjeg vladike Petra Jovanovića Vidaka, koji je obećao da će krst lično osveštati. Međutim, ni jedan od njih dvojice nije dočekao svečano postavljanje najvećeg spomenika u Vršcu.
Ceremonija je bila upriličena na Spasovdan 1821. godine, godinu dana nakon Zaimovog upokojenja. Krst je tada postavljen na glavnom gradskom trgu, na kom se u to vreme nalazila velika pijaca.
U čast tog događaja, više od jednog veka se svakog Spasovdana nosila litija od obližnje crkve Svetog oca Nikolaja do krsta. Ta tradicija je ukinuta posle Drugog svetskog rata, kada je krst premeštan u crkvenu portu.
Prilikom rekonstrukcije Gradskog trga 1999. godine, krst je ponovo vraćen u centar grada, gde i danas ponosno stoji.