PATRIJARH PAVLE BIO ISPOSNIK 20. VEKA: U manastiru Rakovica sa ocem Đorđem Trajkovićem koji je na KiM dve decenije pratio tadašnjeg vladiku
NA današnji dan sećamo se patrijarha Pavla, čija je posvećenost veri i narodu ostavila neizbrisiv trag. Prohujalo je 14 godina od smrti omiljenog poglavara SPC koga su mnogi za života smatrali hodajućim svecem. Ostao je upamćen po skromnom duhu, nesalomivoj veri i mudrošću kojom je vodio Crkvu u teškim vremenima. Kao i prethodnih godina, danas veliki broj vernika iz cele zemlje pohodi beogradski manastir Rakovica gde je sahranjen.
Foto: Zoran Jovanovic
Dan pre kada će i episkop novobrdski Ilarion služiti liturgiju posetili smo patrijarhov grob u porti manastira. Lagani vetar nosio je uspomene, dok su kraj groba vernici tražili utehu, palili sveće iskazujući na taj način poštovanje patrijarhu, koji je bio omiljen među narodom zbog svoje skromnosti i istinoljubivosti. Kraj mesta gde počiva patrijarh zatekli smo protojereja stavrofora Đorđa Trajkovića, koji je već nekoliko godina u manastiru Rakovica.
- Bio sam 20 godina sa patrijarhom, dok je bio vladika raško-prizrenski. On me je primio u Prizrensku bogosloviju, rukopoložio me je za đakona i za sveštenika - kaže nam otac Đorđe, koji je 14 godina bio profesor u Bogosloviji. - Patrijarh Pavle ništa nije tražio od drugoga a da sam nije izvršavao. Bio je isposnik 20. veka i čovek koji je bio, kako bismo rekli, živi svetac među nama. Foto: Zoran Jovanovic
Ostao je među narodom, upamćen po skromnom duhu, nesalomivoj veri i mudrošću
Mesto svoga poslednjeg počivališta patrijarh Pavle je sam izabrao, pored groba patrijarha Dimitrija (1846-1930), prvog poglavara obnovljene Srpske patrijaršije.
- Ljudi kad uđu u manastirsku portu prvo prilaze grobu patrijarha Pavla, pa onda idu i kupuju sveće, ulaze u crkvu i mole se Bogu - govori otac Đorđe. - Ovde dolazi mnogo poklonika iz inostranstva. Rumuni vrlo poštuju patrijarha Pavla. Nedavno je došlo 100 monahinja iz Rumunije. Dolaze Rusi, Ukrajinci, Grci i drugi.
Vladiku Pavla su i Albanci poštovali, išao je da ih pomiri kad bi se zavadili oko međa...
Otac Đorđe je dve decenije bio u blizini patrijarha:
- Bio je melem u svemu, svestrano obrazovan. Uvek je bio raspoložen da razgovara o bilo čemu, da pouči. Dolazio je često u Bogosloviju. Nije imao kola, nego je išao od Episkopije do Bogoslovije peške, a to nije blizu. Ponekad je posle večere govorio đacima da ne treba ništa da propadne od hrane. Toplo bi pogledao nekog od njih i rekao: "Sinko, toliko ima gladne dece, a mi sad bacamo ovde hranu." O tome je vodio računa.
Seća se otac Đorđe i kako je patrijarh za vreme ručka držao poučno slovo đacima. Govorio im je kako treba da se ponašaju, kakvi treba da budu kao sveštenici i na šta da obrate pažnju.
- Skroman u ishrani, i u svemu drugom. Pravi isposnik. Umeo je patrijarh Pavle i da ukori, ali ne u tom smislu da se sveti. Ponekad se nama činilo da njegove kritike nisu ispravne, ali on je uvek gledao interes Crkve. Njegova propoved i njegove pouke su se uvek bazirale na jevanđelju. Foto: Zoran Jovanovic
Posebna nada i smernica
BRAĆA Neven i Miša Andrejić i njihov prijatelj Nemanja Dragišić otkad su se vratili iz Australije u Beograd, često posećuju patrijarhov grob.
- Dolazak ovde nam daje posebnu nadu i smernicu kako da se ophodimo prema životu - kaže nam Neven. - Ovo je sveto mesto. Patrijarh Pavle je privukao najviše našeg naroda u pravoslavlje posle teškog komunističkog perioda. I u nemirno doba, devedesetih, bio je svetlost na kraju tunela.
Na trenutak tišina preplavljuje prostor podsećajući nas na veličanstvenu baštinu koju je patrijarh Pavle ostavio za sobom.
- Na Kosovu i Metohiji - kaže Đorđe - nikad nije bilo lako:
- Ni tad, a ni danas. Uvek se sa oprezom živelo. Vladiku Pavla su i Albanci poštovali. Išao je da ih pomiri kad bi se zavadili oko međa ili nečeg drugog. Svojim delom pokazivao je šta je ispravno. Jedanput, u vreme albanskih demonstracija, vozio sam ga iz Prizrena u Gnjilane. "Plaćam ti kartu, a društvo što ti pravim neću da ti naplatim", našalio se.
Pesnikinja Ivana: Bio je poseban
PESNIKINjU Ivanu Vasić, koju smo sreli u manastiru, sa patrijarhom Pavlom upoznao je njen otac Petar J. Vasić, takođe pesnik.
- Tata je napisao zbirku pesama "Jesti budet" o srpskim svetiteljima - prča Ivana. - Patrijarhu se mnogo dopala, a njih dvojica su se kasnije sprijateljila. Uvek ću se sećati smirenosti patrijarha Pavla. Kad god je govorio širio je mir koji je nemoguće rečima opisati. Ljudi kao što je bio patrijarh Pavle su dokaz da viša sila postoji, postoji negde gde ćemo se svi sresti ponovo. Bio je poseban.
Seća se otac Đorđe i kako su on i patrijarh jednom jedva izvukli žive glave:
- Krenuli smo na Svetog Vasilija na put mojim "fićom". Trebalo je da pređemo drveni mostić. Rečica je bila nadošla tako da je voda došla do dasaka. Samo su nas Bog i patrijarhove molitve spasle. Po svim zakonima trebalo je da potonemo u reku, ali kad je pravednik pored vas onda je drugačije. Nije slučajno da je narod proglasio patrijarha Pavla svecem. Njegove reči žive u našim srcima, a jednostavnost, vera i ljubav prema ljudima su vodilje za ispravan i pošten život.