SAMO DA SE ZIMUS NE SRUŠI: Tročlana porodica u Liparu kod Kule živi u trošnoj, neuslovnoj kući (FOTO)
POD krovom, za koji mole Boga da se ove zime ne sruši, žive u Liparu kod Kule, Marija Paracki, njena ćerka Lidija Popović i Lidijin sin Vladimir, učenik prvog razreda srednje škole.
Foto: Đ. Rubežić
Kuća je od naboja, bez izolacije, a ulegnut i napukao plafon od blata i pleve u najvećoj prostoriji opasnost je nad glavama majke i sina, koji tu spavaju. Porodica nema novca da obnovi kuću, jer skromna primanja nisu dovoljna ni za hranu. foto Đ. Rubežić
- Posebno je teško otkako mi je u avgustu ove godine umro suprug, koji je sređivao kuću koliko je mogao. Stalno je nešto popravljao i krpio da nam sleme ne padne na teme. Sad se krov nakrivio i daj Bože da izdrži do proleća - kaže Marija, koja je muževljevu penziju od oko 20.000 dinara nasledila u umanjenom iznosu od 14.000.
Polovinu penzije Marija daje kao mesečnu ratu za šporet koji je morala da kupi, jer nije imala na čemu da sprema jela i greje vodu za kupanje. Domaćinstvo nema kupatilo, pa se ukućani kupaju u koritu.
Oskudeva se u ovom domu i u hrani, koju ni Lidija ne može da obezbedi u dovoljnim količinama, jer prima socijalnu pomoć od oko 10.000 dinara i nešto više od 3.000 dinara dečjeg dodatka za Vladimira. Lidija je doživela tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je bila u komi i zbog koje ima trajne zdravstvene probleme i nije sposobna za rad. Kućni budžet dopunjava njena majka, radeći u sezoni na njivama, ali je muka tokom zime, kad nema posla.
"ISPISIVANjE" IZ ŽIVOTA
OSIM prizora oronule kuće, o razmerama bede svedoči i prevremeno "ispisivanje" iz života.
- Želja mi je da mi budu zbrinuti ćerka i unuk, a ja sam ionako spremna za "ledinu" - kaže Marija, koja ima tek 54 godine.
Vladimir pohađa Srednju tehničku školu "Mihajlo Pupin" u Kuli, smer za bravara-zavarivača. Osim škole, glavna zanimacija su mu igrice na mobilnom telefonu, jer od teškog života, kaže komšija ove porodice Đorđe Rubežić, beži u virtuelni svet, daleko od muka svakodnevice.
- Voleo bih da imamo kupatilo i dobar krov, a i da imam svoju sobu - kaže ovaj tihi dečak.
Đorđe Rubežić, mladi suprug i otac dvoje dece, čija je porodica dobila kuću u Liparu na konkursu Ministarstva za brigu o selu, duboko potresen onim što vidi svaki dan, skrenuo je pažnju na nevolje svojih novih komšija.
- Iako su siromašni, vrlo vode računa o higijeni, ali su pre svega čiste duše. Verujte mi, njima na svaki način treba pomoći, a kuća im je toliko propala da je teško da se obnovi. Zato bi bilo najbolje da se bagerom sravni i podigne nova, a oni za to vreme da budu negde privremeno smešteni - predlaže Đorđe.