NEPOZNATA PRIČA IZ MANASTIRA LJUBOSTINJA: Iguman završio u logoru, čuvao je arhiv Vlade (FOTO/VIDEO)

Bio je Božji sluga u manastiru Ljubostinja, gde su posle Kosovskog boja u 14. veku kao monahinje živele kneginja Milica Hrebeljanović i pesnikinja Jefimija.

Više od pet vekova kasnije, jedna druga, tiha figura obeležila je manastirski život, ali i pesništvo. Dragocena svedočanstva o trudu Sevastijana Putnika (1879-1951) čuva Narodna biblioteka „Jefimija“, koji je zbog rodoljublja završio i na robiji.

Nezasluženo manje poznati široj javnosti, iguman ljubostinjski Sevastijan poreklom je iz Banata, sela Samoš u opštini Kovačica.

- Rođen je kao Stevan Putnik, najstariji od trojice sinova oca Miloša i majke Pijade, koji su bili vredni i pobožni paori - zapisala je  Gordana Jovanov, Sevastijanova potomkinja, autorka monografije „O Samošu“ 2000. godine.

Nažalost, nema podataka o njegovom detinjstvu, školovanju i monašenju. U biblioteci "Jefimija" napominju, pozivajući se na više izvora, da kao zreo mladić iz fruškogorskih manastira, od 1900. do 1908. godine, „poput Jovana Jovanovića Zmaja i drugih obrazovanih vojvođanskih Srba“ objavljuje svoje pesme u raznim književnim i zabavnim časopisima, najčešće u „Bosanskoj vili“ i somborskom „Golubu“, koristeći razne pseudonime: Putnik, Putnik St, Sevastijan, Perić Sevastija.

Putnik se pojavljuje u manastirima Rakovac, Prvina Glava, Febek, a veruje se da se njegov sudbinski put u Ljubostinju odigrao u vreme balkanskih ratova. Na početku Prvog svetskog rata, u vreme austrougarske okupacije u jesen 1915. godine, jeromonah Sevastijan zajedno sa jeromonahom Ruvimom iz Poljne biva optužen da je skrivao deo arhive srpske Vlade.

Oteran je u ropstvo.

- Sevastijan Putnik je kao zarobljenik od 1916. do 1919. godine rat proveo u logoru Ašah u Austriji - navodi istraživač, bibliotekar Ivan Veličković u bibliotečkom leksikonu, zasnovanom na više izvora. - Nakon Velikog rata jeromonah Sevastijan Putnik se vratio u Ljubostinju, gde ga je vladika žički gospodin Nikolaj Velimirović, prilikom posete manastiru 1919. godine, odlikovao Crvenim pojasom „za dosadanje renovanje u monaškoj dužnosti kao i javnom radu njegovom“.

Jeromonah iz Banata postaje iguman i starešina Ljubostinje 1921. godine.

- Otac Sevastijan je još mlad čovek, Banaćanin po poreklu, nasmejan i ljubazan, plemenit gospodin, pun iskrenih, toplih reči i krotkih pokreta - zapisao je Milan Kašanin, znameniti srpski istoričar umetnosti 1924. godine. - On ima veliku biblioteku, dobru kujnu i jako vino. Divno priča, a i piše: ima od njega jedna mala monografija o Ljubostinji.

Iguman Sevastijan je u trsteničkom manastiru bio sve do 1930. godine, kada je premešten u manastir Vujan, a potom u manastir Drača. O njemu, nažalost, nema podataka sve do početka Drugog svetskog rata, kada je kao izbeglica iz manastira Voljavčke sklanja u Studenicu.

Pretpostavlja se da je po oslobođenju izbegao u rodni Banat. Upokojio se 5. februara 1951. godine u Samošu i sahranjen je na Istočnom pravoslavnom groblju. Tu je kod ulaza u samošku crkvu postavljena spomen-ploča posvećena Sevastijanu Putniku.