HUMANI NOVOSAĐANIN DAO KRV ČAK 128 PUTA: Aleksandar Gusman (68) žali što zbog godina ne može da nastavi da pomaže ljudima
SASVIM slučajno saznanje da je mlađi brat Marin, po rođenju, ostao u životu zahvaljujući donorima najdragocenije tečnosti, bio je najjači motiv Novosađaninu Aleksandru Gusmanu (68) da se pre oko pola veka, i on priključi armiji dobrovoljnih davalaca i poklanja krv.
FOTO: Crveni krst Novog Sada
Od tada je stigao do brojke od 128 davanja, a onda je tu morao da stane, zbog životnih godina. Ovaj humanista, poznati tonski realizator u RTV i fotograf, sada žali zbog tog ograničenja, jer se, orno veli, još oseća sposobnim da pomaže i nekome spasi život.
Da je njegovovom bratu kompletno promenjena krv odmah čim se rodio, saznao je, sasvim slučajno, kada je umesto roditelja, koji su bili sprečeni zbog posla, Marina odveo na Brankovac, na susret dobrovoljnih davalaca krvi, koji su organizovali zaposleni u pošti, kako bi predstavili koliko je davalaštvo važno i da je donirana krv nekome spasla život.
I ĆERKA DAVALAC
ALEKSANDAR je humanost preneo i na ćerku Maju. Ona se, dan nakon što je postala punoletna, odmah upisala na listu dobrovoljnih davalaca i krenula očevim stopama.
- Nama deci, roditelji, majka Irena i otac Đorđe to iz, nekog razloga nisu pričali – priseća se Aleksandar. - I ja sam tada ostao u čudu kada sam čuo priču da je život moga brata bio u opasnosti, jer se krvni faktori naših roditelja nisu poklapali. Srećom, u porodilištu je bio lekar kojem je taj podatak bio poznat, i Marinu je odmah, tu zamenjena kompletna krv. Pre toga, upravo zbog tog nepoklapanja, jedna sestra je umrla pre mog rođenja, a jedna nakon što sam se ja rodio. Od devetoro dece koliko je moja majka rodila, nas sedmoro je živo.
Saznavši tužnu porodičnu priču, i shvativši koliko je doniranje dragocene tečnosti važno, Aleksandar, koji je ime dobio po sestri rođenoj pre njega, a koja je umrla kao šestomesečna beba, nepokolebljivo je odlučio da postane dobrovoljni davalc krvi, i pomaže ljudima u nevolji.
DA GRANICA BUDE 70 GODINA
PROPISI kažu da muškarci mogu dobrovoljno da daju krv do 65. godine, ali se radi na inicijativi da se to promeni.Granicu bi trebalo pomeriti na 70 godina, jer ima ljudi koji su i u tim godina zdravi i vitalni, i mogli bi da doniraju krv. Nadam se da će do izmene doći - kaže naš sagovornik.
- Davalaštvo je jako važno, i svi treba da budemo svesni da jednim davanjem, možemo da spasimo tri,četiri života – kazuje ovaj humanista, dodajući da je krv jedini lek koji nisu uspeli hemijski da naprave, i da je nezamenljiva u lečenju. - Doniranje je jako dobro i za davaoce, jer se na taj način „natera“ jetra da napravi novu količinu, a osim toga proveravamo i svoje zdravlje, jer pre svakog davanja, lekarski pregled je obavezan. Donirao sam između 50 i 55 litara krvi, ali sam siguran da ima i onih koji su dali mnogo više od mene.
Osim što je deo života posvetio spasavanju ljudskih života, naš sagovornik je od 1995. godine zvanično postao volonter Crvenog krsta Novog Sada, zadužen za promociju i omasovljavanje dobrovoljnog davalaštva krvi. Vremenom je proširio svoje aktivnosti u ovoj humanitarnoj organizaciji, na socijalnu delatnost i pomoć u realizaciji programa podmlatka i omladine. Sve događaje ovekovečuje svojim fotoaparatom od kog se ne odvaja. Na nedavnoj svečanosti Crvenog krsta Novog Sada povodom manifestacije „Sunčana jesen života“, našem sagovorniku je uručena zahvalnica i proglašen je za volontera sa najdužim stažom.