PODIGNUTA RUČNIM ALATOM - OD KAMENA I NA KAMENU: Mala hidroelektrana „Vučje“, ponos juga Srbije (FOTO/ VIDEO)

Skutkana na levoj obali reke, u kanjonu koji je stvarala snaga ovog vodotoka, kamena zgrada podignuta, bez temelja, na steni već 120 godina odoleva zubu vremena i svakog posetioca ostavlja bez daha.

Ona svedoči da progres i priroda mogu zajedno - ruku pod ruku, a od države je nedavno dobila status spomenika kulture. Tradicija, koju su vizionarski započeli leskovački industrijalci kada su, 1903. godine, odlučili da grade drugu hidroelektranu i prvi dalekovod u Srbiji, čuva se i danas.

Niko ne može ni da nasluti koliko je truda i znoja uloženo u to da ova elektrana, koja se, od juna 2005. godine, nalazi i na listi svetske baštine elektrotehnike, počne sa radom. Podignuta ručnim alatom, u vreme kada nije bilo mehanizacije, kao da je srasla sa okolinom i brdom na koje se „naslanja“. Sa desnom obalom ćudljive Vučjanke spojena je drvenim mostom. Odatle se najbolje čuje huk vodotoka neverovatne snage koji dočarava moć ukroćene, ali netaknute prirode.

To je mesto koje su stari Leskovčani, udruženi u „električarsko društvo“, izabrali kako bi proizvodili struju i tako ubrzali razvoj grada udaljenog 17 kilometara od Vučja. U prelepu elektranu kamenih zidova, od jednog metra, smestili su dva generatora, od po 135 kilovata, nabavljena od čuvene kompanije „Simens i Halske“, koji su i danas u ispravnom stanju, a od 1930. i „Asein“ generator kojim je uvećana njena instalisana snaga na nešto manje od jednog megavata.

Kada se uđe u ovaj objekat stiče se utisak da su u svakom njegovom ćošku delići istorije koji, kada se slože u jednu celinu, daju impresivnu sliku o tome kako su naši preci išli u susret modernim vremenima. Izgradnjom kompleksa rukovodio je Đorđe Stanojević, profesor na Velikoj školi u Beogradu, shvatajući značaj Teslinih dela zahvaljujući kojim se ovde godišnje dobija između 4,5 i pet miliona kilovatsati električne energije.

- Elektrana ima „Peltonove“ turbine koje se koriste za velike padove i manje protoke vode, čime se postiže najveći stepen iskorišćenja. Lopatice su tako postavljene da koriste svu snagu vode koja napušta turbinu gotovo bez ikakve brzine – objašnjava Saša Cvetković(45), poslovođa eksploatacije.

Dovodni kanal dug 986 metara, širok i dubok oko jednog metra, na pojedinim mestima je uklesan u stenu, a na njegovom kraju je mala vodna komora iz koje kanal prelazi u cevovod. Visinska razlika od akumulacije do postrojenja je 139 metara, a dužina dovodne cevi, čiji je profil oko pola metra, iznosi 235 metara. Voda se posle prolaska kroz elektranu vraća u matični tok. O svakom delu ovog sistema, neprikidno tokom cele godine, brine desetoro zaposlenih.

- Ovde su svi obučeni da rade sve i nema klasične podele posla. Ponosan sam što sam, već 15 godina, deo ovog kolektiva. Cilj nam je da elektranu održavamo u besprekornom stanju. U svoju smenu dolazim ispunjen voljom za rad, a kada je to potrebno svi smo tu i bez šefovog poziva – priča nam Goran Mitrović(50), samostalni mašinista.

Njegov šef dodaje da ovo nije posao kao svaki drugi i da se svi trude da mali kolektiv funkcioniše kao i njihovo domaćinstvo.

- Kao i svi, radimo za platu, ali motiv je i veći od toga, jer čuvamo i brinemo o objektu koji je ponos srpske elektroprivrede, našeg Vučja i leskovačkog kraja – dodaje Saša Cvetković.

Elektroinženjera Marka Pavlovića(35), sa osmogodišnjim radnim iskustvom, reorganizacija EPS-a je pre dve i po godine „dovela“ u hidroelektranu.

- U početku mi je bilo malo čudno, ali pošto živim u blizini znao sam koliko ovaj posao može da bude inspirativan. Naišao sam na divan prijem kolega i zadovoljan sam kolektivom koji funkcioniše kao porodica. Nema svako priliku da radi na mestu koje je ovako izgledalo i pre 120 godina. Mnogo je onih koji su tome doprineli i trudim se da i deo sebe ugradim u tu bogatu istoriju na koju smo svi veoma ponosni – kazao je Marko.

Trenutno je u toku revitalizacija ovog objekta. Ugrađen je novi generator „Nari“, čija je snaga 1,3 megavata. Prilikom tog posla sagrađena je „zgrada u zgradi“ kako se ne bi narušio spoljni izgled hidroelektrane i da bi se sprečilo da vibracije generatora utiču na njenu stabilnost.

- Za razliku od starih, to je vertikalni generator, sa turbinom istog tipa kao i postojeće samo što, umesto po dve, ima šest mlaznica čime ćemo postići veće iskorišćenje vode. Nova turbina će trošiti 1,2 kubika vode u sekundi, kao i postojeće zajedno, ali će proizvoditi 30 odsto energije više – ističe Saša Cvetković – Kada novi počne sa radom, stari generatori služiće mu kao alternativa. Oni u svakom trenutku mogu biti aktivirani, u slučaju remonta ili niskog vodostaja.

Ne postoji ni jedan gost Leskovca, a da mu se domaćini nisu pohvalili svojom hidroelektranom koja nije narušila sklad i lepotu kanjona Vučjanke. Iznad nje su virovi, slapovi i vodopadi... Tu je i srednjevekovni grad nekadašnjeg vladara Dubočice - Nikole Skobaljića. Ispod nje pokretna brana, kupalište, pa onda niz vodenica od kojih su neke stare skoro dva veka.

Nizvodno je i varoš Vučje, nekada poznato po poljoprivrednom kombinatu, a pre toga i po tekstilnoj industriji. Zahvaljujući mekoći vode Vučjanke i Teokarovićima širom Evrope se znalo za vrhunski štof koji se, između dva rata, proizvodio u njihovim fabrikama... Vučjanci kažu da treba obnoviti vile ove porodice industrijalaca, proširiti put ka elektrani, a već je najavljeno uređenje vidikovca „Sokolica“ sa koga se pruža pogled koji će mamiti goste u mesto kao stvoreno da živi i to samo od turizma.