DEVOJKA MARIJA MU DONIRALA BUBREG: Životna drama Miloša Markovića ima srećan kraj (FOTO)

Njegova devojka Marija Milojković (31), iz Lazarevca, donirala mu je bubreg, a transplantacija je uspešno obavljena u jednoj klinici u Turskoj.

Oporavak teče po planu i mladić bi za dvadesetak dana trebalo da se vrati kući. Milošu, koji je bio aktivan fudbaler u lokalnom klubu u Strmovu, pre sedam godina bivalo je sve lošije, počeo je da se naglo zamara, osećao je tegobe, a nakon detaljnih pretraga utvrđena je hronična bubrežna insuficijencija. Od 2018. godine bio je na stalnoj hemodijalizi, našao se na listi čekanja za transplantaciju bubrega, ali je njegovo zdravstveno stanje bilo sve lošije, intervencija nije bila moguća u Srbiji, pa je jedini spas bio odlazak u inostranstvo.

- Marija i ja otišli smo u kliniku u Tursku, lekari su posle analiza rekli da je operacija izvodljiva, da ona može da bude donator i transplantacija je odmah obavljena – kaže Miloš Marković. - Lekari su veoma zadovoljni, kažu da je bubreg odmah počeo da funkcioniše. Primam terapiju, počeo sam da ustajem, pomalo šetam. Za dvadesetak dana, kažu, moći ću da idem kući.

Marija i Miloš u vezi su oko godinu, ona mu je, uz oca i brata, kaže Miloš, ogromna podrška.

- Kada smo na klinici u Turskoj saznali da mogu da budem donor, bila sam presrećna što mom najdražem Milošu mogu da pomognem da ostvari svoju najvažniju pobedu u životu – kaže Marija. - Odmah je obavljena operacija, jer su Miloša bukvalno dani delili od smrti. Sve je proteklo u najboljem redu, ovih dana ću nazad u Srbiju, a jedva čekam da za nekoliko nedelja, kad protekne oporavak, ponovo Miloša zagrlim, poljubim...

Trudio se Miloš da, uprkos teškoj bolesti, živi što normalnije, kao svoji vršnjaci. Dok se nije razboleo, bio je sportista, bavio se fudbalom, po struci je elektromehaničar, a par godina bio je zaposlen kao čuvar u „Planumu”, za vreme gradnje auto-puta „Miloš Veliki”. Živi sa ocem i bratom, majka je, od teške bolesti, pre nekoliko godina preminula. O Milošu rođaci, komšije, drugovi..., imaju samo reči hvale.

- Dok sam mogao, radio sam u domaćinstvu, družio se, izlazio, ali kako je bolest napredovala, bivalo je sve teže, dok nisam naposletku završio u bolničkoj postelji, na veštačkom bubregu – kaže Miloš. - Nema tih reči kojima mogu da izrazim zahvalnost svima koji su mi pomogli, a pre svega mojoj voljenoj Mariji, jer ona mi je nesebično podarila drugi život...