BELEZI ZA SVA VREMENA: Srpska vojnička groblja, svedoci slave, žrtve i herojstva (1)

Najviše vojnih grobalja iz Velike vojne i balkanskih ratova je na teritoriji Evrope. U Slovačkoj, Holandiji, Češkoj, Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Grčkoj i Albaniji.. Kosti srpskih stradalnika za slobodu otadžbine posejane su i na severu Afrike, u Tunisu, Alžiru i Maroku.

Daleko od domovine čiju slobodu nisu dočekali, sahranjivani su u bezimenim humkama. U plitkim grobovima, na brzinu iskopanim. Mnogima su životi ugašeni i na do sada nedostupnim mestima, po vrletima i čukama bojišta, zarasli u korove vremena koje je nedrilo neke druge heroje.

Kada bi se sve ove žrtve popisale, konačan broj procenjeni od više desetina hiljada, zapravo bi bio višestruk. Primeri do kojih su "Novosti" došle tokom istraživanja u leto 2014, a u susret stogodišnjici od početka Velikog rata, govore da se osim naše države, Srbije, koja je obnovila Zejtinlik u Grčkoj i Bizertu u Tunisu, o ovim pojedinačnim humkama brinu ponajviše lokalni meštani. Oni su od predaka preuzeli zavet da ih neguju iz poštovanja prema junačkoj srpskoj vojsci koja je ostavila najlepše uspomene i priče o hrabrosti, slobodi i ljubavi prema otadžbini.

Foto Vikipedija

Tako je srpska vojska iscrpljena albanskom golgotom, na Krfu izazvala divljenje grčkog naroda, koje je preneo list "Anagenesis". O svetlom obrazu ešalona iz Srbije ovaj list je objavio:

- Malo je bilo naroda koji je prošao kroz takve nesreće i izdržao takav napor, kao srpski narod. A, pored toga pokazao duševne lepote i plemenitost, dobrotu i poštovanja prema duhu i običajima Krfa. Zato će se Krf sa zahvalnošću sećati dolaska ovih junaka koji su pokazali svu duševnost njihove viteške nacije.

Ministar Nikola Selaković, u čijem je resoru briga i o srpskim vojničkim grobljima u svetu, najavio je, nedavno, da je jedan od prioriteta njegovog kabineta staranje o belezima slavne srpske epopeje iz prethodnih ratova.

Istini za volju, srpska vojnička groblja, do pre deceniju, bila su istorija našeg zaborava. Tek nakon poslednje smene vlasti, mada su Srbija i njen narod imali jednu od najznačajnijih slobodarskih uloga u svim ratovima dvadesetog veka, poštovanje prema žrtvama potvrđeno je i delima. Zejtinlik je uređen kao što i dolikuje žrtvama na ovom polju veličanstvene, a tužne ljudske slave, kao i groblje u Bizerti, uzvišeni primer žrtve i herojstva.

- Zejtinlik je najveće i najpoznatije, ali svakako ne i jedino srpsko vojničko počivalište u svetu. A, da li dovoljno vodimo brigu o drugim vojnim memorijalima širom Evrope i Afrike? Smatram da bi Srbija trebalo da oformi posebnu državnu ustanovu koja bi se bavila njihovim održavanjem. Takođe i prikupljanjem rasutih posmrtnih ostataka naših predaka. U podnožju Kajmakčalana gotovo da nema sela bez srpskog vojničkog groblja.

Ministar Nikola Selaković na obeležavanju 105. godine proboja Solunskog fronta, Foto Tanjug

Drugi svetski rat prekinuo je ideju da se ta groblja ekshumiraju. Prikupe i podignu kosturnice - poručio je ministar Selaković u intervjuu za naš list.

Ubrzo, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, preko Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, objavio je konkurs za idejni projekat obnavljanja srpskih vojničkih grobalja u svetu. Najavljena je rekonstrukcija Spomen- kosturnice na ostrvu Vido i spomen-ploče na mestu pogibije vojvode Vuka na jugu Severne Makedonije, kao i brojnih memorijala u Srbiji značajnih za istoriju našeg naroda. Za ove poduhvate na koje se dugo čekalo, izdvojeno je više od 32 miliona dinara. Ove, kao i prethodnih godina u mandatu ministra spoljnih poslova, Selaković je zalaganjem i ličnim primerom potvrdio privrženost negovanju tradicija naše slavne istorije.

Luka Nikolić, Foto N. Skenderija

- Više je, nažalost, grobalja koja su zapuštena i zakorovljena - kaže nam potpukovnik Luka Nikolić, publicista i hroničar srpskih vojničkih grobalja u svetu.

- Verujem da će država Srbija, kako je i obećao ministar Selaković, u narednom periodu više pažnje posvetiti humkama zaboravljenih junaka. Vratiti sećanje na njih. Priča o slavnim srpskim grobljima je i priča o našoj budućnosti. To su belezi za sve vremena.

Spomenici našeg nacionalnog buđenja i ponosa širom sveta. Oni Srbiju vraćaju na mesto koje joj pripada.

Mesto među pobednicima koja je dala velike žrtve za slobodu na čijim tekovinama svoju budućnost grade mnoge druge zemlje sveta.

Foto Tanjug

Skončali u logorima smrti

NA PROSTORU današnje Austrije nekoliko je desetina grobalja na kojima su sahranjeni vojnici i civili stradali u logorima tokom Prvog svetskog rata. O ovim, uglavnom bezimenim humkama srpska javnost gotovo da i ne zna, mada je ovde, iscrpljeno radom i gladovanjem, skončalo više od dvadeset hiljada srpskih vojnika i interniraca iz Srbije i tadašnje Austrougarske. O bezimenim humkama stradalih brinu Crveni krst, Srbi u dijaspori, Srpska pravoslavna crkva i naša diplomatija.

Jedini znak mali drveni krst

BELEZI na bezimenim humkama na grobljima gde su po svetu rasejane kosti srpskih vojnika u balkanskim, Velikom i Drugom svetskom ratu, najčešće su obeležavani malim, drvenim krstovima.

Narod u rasejanju, a koji se zaustavljao nedaleko od ovih grobalja, negovao je humke, a drvene krstove koje je vreme obaralo, zamenili su kamenim pločama bez imena, a kasnije i mermernim krstovima.