ZA SRBIJU KOJA RASTE I TEK TREBA DA SE RAĐA: U srcu Šumadije, Takovu, čuvaju tradiciju i čekaju nove naraštaje

- Slika "Takovski ustanak" nastala je 1895, na zahtev kralja Milana. Kada je ovde stigla, gotovo vek kasnije, 1994, osigurana je i procenjena na, ondašnjih, dva miliona nemačkih maraka. To je njena materijalna vrednost, dok za nas ima neprocenjiv značaj. Paja Jovanović je govorio da je slika spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Prošlost je 350 godina provedenih pod Turcima, sadašnjost vidi u podizanju ustanka, a budućnost u liku žene sa detetom u naručju: Srbije koja tek treba da se rodi - objašnjava kustos Nikola Petaković.

Ističe i da deo Muzeja obuhvata period od 1804. do 1813. i vreme Prvog srpskog ustanka. Posle njegovog sloma, već naredne godine, dešava se Hadži Prodanova buna u čijem gušenju je veliki udeo imao Miloš Obrenović, potonji vođa Drugog srpskog ustanka.

- Godinu ranije on se predao Turcima ispred takovske crkve. Amnestirali su ga za učešće u ustanku, jer im je bio potreban neko da umiri Srbe i, što je još važnije, da sakuplja porez. Miloš je uspeo da se nametne, a u gušenju bune na strani Turaka učestvovalo je još mnogo Srba... - priča Petaković.

Alibi za ovakav potez, kaže kustos, Miloš pronalazi u činjenici da je 100.000 ljudi izbeglo posle sloma prvog ustanka, a pošto je mnogo muškaraca izginulo, isticao je da treba vremena da sadašnji dečaci izrastu u vojnike.

- Drugi razlog što je učestvovao u gašenju bune bilo je vreme: jesen, nepogodna za ratna dejstva. Treća, i možda ključna stvar je geopolitička situacija koja nam nije bila naklonjena. Ali, već u proleće 1815. načinjen je inicijalni dogovor o podizanju novog ustanka. Miloš na ovom skupu nije bio, jer je bio utamničen u Beogradskoj tvrđavi sa viđenijim Srbima. Kažu da je "prelomio" kada je ugledao nabijenu glavu Stanoja Glavaša na tvrđavi. Stražar iz njegove pratnje, tada mu je rekao: "E, moj Miloše, biva da je tvoja glava sledeća..." Uspeo je da potkupi stražara, dokopao se Rudničke nahije i priključio pokretu. Ključni dogovor bio je u manastiru Vraćevšnica, pedesetak kilometara odavde, gde je doneta odluka o podizanju ustanka na Cveti, kada se tradicionalno održavao sabor, a da okupljanje ne bude sumnjivo.

I onda, ispred iste one takovske crkve brvnare gde se predao Turcima, Miloš podiže ustanak. Tu je formirana i skupština, a ustanici su se pričestili u crkvi brvnari.

- Obukao je tada svoju najsvečaniju dolamu, uzeo barjak skriven ispod jedne bukve i tamo izgovario one čuvene reči, oko kojih se i danas mnogi spore. Najverovatnija verzija glasi: "Evo mene, eto vama rata s Turcima".

Ustanak je završen u jesen 1815, sa mnogo manje žrtava nego u prethodnom koji je trajao punih devet godina.

- Miloš stupa u oblast u kojoj je bio najvispreniji, a to je diplomatija. Dogovorom sa Marašli Ali-pašom sklapa mir. Verujem da je jedan od najvažnijih momenata činjenica da je punih 15 godina pregovarao sa Portom oko dobijanja prvog zvaničnog dokumenta kojim se tekovine ovog ustanka stavljaju na papir i u zakonski okvir. Za sve to vreme, uspeva da drži narod umiren, sa verovanjem da nisu zalud ratovali i ginuli. Sve do prvog Hatišerifa, 1829, kojim se daju prvi obrisi državnosti, a Srbija postaje autonomna kneževina u okviru turskog carstva. Usput, Miloš misli i o svojoj koristi i traži titulu naslednog kneza...

Drugim Hatišerifom je uobličena srpska državnost, da bi 1835. Skupština donela jedan od najliberalnijih ustava Evrope.

- Počinju da se vraćaju ljudi, pa Srbija u to vreme ima stopu doseljavanja najveću u svetu. Miloš je, nesporno, bio veliki državnik, ali je istovremeno mislio i na svoju korist. Neki tvrde i da je bio najbogatiji čovek na Balkanu... - kaže Petaković.

Na istorijskom mestu, gde se Miloš 1813. predao Turcima, a samo dve godine kasnije osnovana Skupština, nalazi se crkva brvnara posvećena Svetom Đorđu. Podignuta je 1795. na temeljima starije bogomolje koju su Turci spalili sedam decenija ranije.

- U potpunosti je urađena od hrastovog drveta osim lučnog, vrbovog dela zarad lakšeg savijanja - objašnjava Petaković. - Po svojim karakteristikama je montažno-demontažna. Gotovo bez zakivaka, "spakovana" kao "lego" kockice. Legenda kaže da je tako građena da bi se za noć mogla premestiti na drugo mesto ukoliko joj zapreti opasnost.

U Takovu je i crkva Svetog Save na Savincu, prva zadužbina Miloša Obrenovića:

- Crkva je i prva svetinja, još od srednjeg veka, građena od čvrstog materijala, kamena. Sagrađena je od tesanog ružičastog peščara i osvećena 1821. Podigao ju je Milutin Gođevac, jedan od najboljih neimara toga doba. Vuk Karadžić ostavio je zapis o ovoj crkvi, ne sluteći da će baš tu svoj mir pronaći njegova kći Mina Vukomanović Karadžić. U njoj je sahranjena, a crkva je i svojevrstan mauzolej porodice Vukomanović, iz koje potiče Miloševa supruga Ljubica. Ovde su prenete i kosti Obrena Martinovića, rodonačelnika loze Obrenovića.

Pod svodom bogomolje odnedavno su i stoličice za najmlađe vernike: mesto za Srbiju koja raste i, po zamisli Paje Jovanovića, tek treba da se rađa...