TELEPRINTER PRETEČA DANAŠNJIH MEJLOVA: Tokom sedam decenija postojanja „Novosti“ su se uspešno prilagođavale novim vremenima
U eri digitalnih tehnologija, kada se vest može poslati i sa mobilnog telefona, nove generacije i ne razmišljaju o tome kako su informacije nekada stizale do čitalaca.
foto: I.Mitić
Mnogi uređaji koje smo koristili tokom sedam decenija našeg postojanja otišli su u zaborav, a „Novosti“ su još uvek tu, prilagođene novim vremenima, ali ponosne na tradiciju kakvom retko ko može da se pohvali.
Naše novine su bile sa svojim čitaocima i u vreme kada je pisanje i slanje vesti, rubrika i reportaža samo podsećalo na moderan način komunikacije. „Novosti“ su postojale i mnogo pre toga. Toliko dugo da se neki od naših „alata“, poput teleprintera, danas mogu videti samo kao muzejski eksponat.
Jedan od njih decenijama je korišćen u našem dopisništvu u Leskovcu. Proizveden je u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj i ostao sačuvan do današnjih dana. Prema kazivanju starijih kolega, vesti iz Leskovca i Jablaničog okruga su u našu redakciju u Beogradu stizale uz pomoć ovog uređaja sve do devedesetih godina prošlog veka. Tada su tekstove sa teleprintera počele da potiskuju rubrike nastale uz pomoć pisaće mašine, dok je za njihovo slanje korišćen telefaks, uređaj kojim su se nekada slale kopije dokumenata, tekstova i slika, sve do ere u kojoj su zavladali računari. foto: I.Mitić
Teleprinter je, dakle, svojevrsna „prethodnica“ imejla koja je u komercijalnu upotrebu ušla daleke 1920. godine, dok su novinari našeg dopisništva u Leskovcu svoje tekstove slali uz pomoć takvog uređaja proizvedenog u Istočnoj Nemačkoj i to u jednoj od nacionalizovanih fabrika kompanije „Simens i Halske“ u Kemnicu – gradu koji je posle Drugog Svetskog rata preimenovan u Karl Marks Stadt.
STARA KLEPETAVA STVAR
Ako bi ste pokušali da, uz pomoć interneta, saznate šta znači reč teleprinter jedan od mogućih odgovora je: „Stara klepetava stvar, nalik pisaćoj mašini, koja je ispisivala tekst „putem magije“ zahvaljujući udaljenim žicama koje su upravljale tastaturom na drugom sličnom uređaju“, dok je kraće objašnjenje: „Mašina koja prenosi štampane tekstove, preko žica, na velika rastojanja“.
- Ovi uređaji su prenosili i primali štampane poruke i podatke preko telefonskih kablova ili radio relejnih sistema. Teleprinter se sastoji od tastature, nalik na pisaću mašinu, i štampača, koji pokreće elektromotor, uz sistem kvačila koji su se aktivirali prema potrebi – priča nam jedan od zaljubljenika u telekomunikacionu tehniku – Svaki pritisak na taster generisao je niz kodiranih električnih impulsa koji su zatim, kroz odgovarajući sistem prenosa, stizali do odredišta. Tamo prijemni teleprinter dekordira dolazne impulse i štampa poruku na papiru. Starije verzije su prenosile 65 do 75 reči u minutu dok je, uz novi sistem kodiranja, njihova brzina udvostručena.
Teleprinteri su imali bušač odnosno čitač u koji bi se ubacivala uska papirna traka. Onda bi se, kao na klasičnoj mašini, pisao tekst koji bi se, radi kontrole video na listu papira, umotanog u rolnu, a istovremeno bi se dobijala i perforirana papirna traka. Po uspostavljanju veze, aktivirao bi se čitač perforirane trake i onda bi usledio prenos. U Jugoslaviji je teleprinter bio popularan od sedamdesetih godina prošlog veka, kada mu je cena postala prihvatljiva za srednja preduzeća, a pre toga su ga koristile novine i novinske agencije.
ČETOVANjE
Dve osobe za teleprinterom su mogle da vode razgovor preko ovih uređaja identično današnjem internet ćaskanju odnosno četovanju. Razlika je samo u tome što je tekst, umesto na ekranu, bio na papiru, mada su poslednje verzije teleprintera imale i ekran. Pošto su oba uređaja imala i papir na kojem se ispisivao tekst, on je imao i tretman zvaničnog dokumenta, što nije važilo za kasnije faks mašine, zbog mogućih zloupotreba.
Nema pouzdanih informacija kada je „leskovački teleprinter“ proizveden niti podataka o tome kako je i kada stigao u ovaj grad na jugu zemlje. Međutim, izvesno je da je njegov dizajn skoro identičan dizajnu teleprintera koji su se proizvodili sredinom prošlog veka, pa je moguće da i on, zajedno sa nama, slavi svoj sedamdeseti rođendan.
BONUS VIDEO - Kula Beograd sija u čast sedam decenija "Večernjih novosti"