MASAKR SRBA U KRALJEVU PO NEMAČKOJ FORMULI: Kvota smrti propisana samo za Srbiju

U pravu su oni koji će prigovoriti da je među streljanima u Kraljevu bilo i pripadnika drugih naroda. U Kraljevu su streljani i "beli" Rusi, koji su u Srbiji našli novu otadžbinu. Pobijeni su i Slovenci koji su u Kraljevu našli utočište kada su ih Nemci deportovali sa "germanskog životnog prostora". U gradu koji je bio industrijski centar radili su mnogi stranci koje su Nemci pobili jer su Srbiju smatrali svojom zemljom i nisu je napustili ni posle okupacije.

U oktobru 1941. su i Kraljevčani koji nisu rođenjem pripadali srpskom narodu mučeničkom smrću postali Srbi, jer su streljani po genocidnoj "kvoti smrti" koji su Nemci propisali samo za Srbiju. Za ubijenog nemačkog vojnika predviđena je egzekucija sto civila, a za ranjenog pedeset.

- Masovno pogubljenje u Kraljevu je izvedeno po genocidnom planu za srpski narod. Nemci su već već 28. aprila 1941. naredili da se za svakog njihovog ubijenog vojnika za odmazdu strelja 100 civila Srba, a zatim da se leševi obese na javnom mestu. Slične naredbe ponovljene su i 19. maja, 16. septembra i 28. septembra. Masovni ustanak srpskog naroda 1941. uslovio je primenu represalija i ubistava na osnovu ideoloških i "rasnih" kriterijuma - kaže istoričar dr Miloš Timotijević.

Vermaht je, po sopstvenim podacima do početka 1942. pobio više od 21.000 civila i 11.000 ustanika u Srbiji! O genocidnoj nameri svedoči naredba generala Franca Bemea, Austrijanca, veterana Velikog rata zaduženog za slamanje ustanka: "Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom, u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo".

Masakr u Kraljevu je bio zločin sa predumišljajem, jer su taoci sakupljani još od 4. oktobra 1941. a masovna streljanja su na prostoru nazvanom "lager" izvedena od 15. do 20. oktobra.

- U gradu je vladala užasna atmosfera, svako je imao nekog svog među taocima i svako se pitao da li je on sledeći. Zločin nije bio ograničen na sam grad, kaznene ekspedicije u selima Žičkog sreza počele su još ranije. Najužasniju je od 7. do 9. oktobra izveo 2. bataljon 737. pešadijskog puka i 592. landesšicen bataljon u selima Sirča, Pečenog i Vitanovac, gde su vojnici austrijskog porekla na monstruozan način zatirali čitave porodice. U Sirči su Jelenku Aksentijević, njenu snahu Stanku sa tog jutra rođenom bebom, Ljubicu Miljković iz Vitanovca i njenog četrnaestogodišnjeg sina Slavoljuba zatvorili u kuću i žive spalili. Na isti način nastradali su Matija Ćirović, njegova žena Rosanda i snaha Danica. Milan i Leposava Milivojević ubijeni su zajedno sa petnaestogodišnjim sinom Milutinom - navodi istoričarka Mirjana Savić iz Narodnog muzeja u Kraljevu.

Taoci u gradu su streljani kada se okupaciona posada uplašila uspeha zajedničke opsade Jugoslovenske vojske u otadžbini i partizana. Vojnim operacijama su rukovodili školovani oficiri, a oko grada se okupljalo sve više ustanika.

- Borbe za Kraljevo zaoštravaju se iz dana u dan... Odeljenje bombaša i puškomitraljezaca prve čete partizana Trnavskog odreda, preplivavši Moravu pred samim nosem Nemaca približilo se mestimično na 30-80 metara pred mitraljeska gnezda, vršeći neprestano napade bombama... Artiljerija opsadničke vojske sve više tuče neprijateljski aerodrom. Naročito se istakao svojom spremom, požrtvovanjem i hrabrošću četnik, potporučnik Desimir Tomašević - objavile su "Novosti - organ Štaba NOP odreda Dr Dragiša Mišović" od 16. oktobra.

Hitler je poslao elitne operativne divizije iz Francuske i sa Istočnog fronta u Srbiju i u poznu jesen 1941. ustanak je slomljen. Bližnji streljanih Kraljevčana su 1942. dobili dozvolu okupatora da na masovnoj grobnici postave krstove s imenima žrtava i održe im pomen.

Čim je Kraljevo oslobođeno oktobra 1944. partizanski borci su položili venac na stratištu. Na fotografiji iz 1945. zabeležen je parastos gde Srbi u partizanskim uniformama stoje među ožalošćenima.

Pravoslavni pomen posle koga se okupljanima obraćao neki od zvaničnika održavao se do 1965. kada je komemoracija nazvana "Oktobarske svečanosti". Krstovi su izvađeni, parastos je zabranjen, a groblje je proglašeno za spomen-park. Streljani Srbi izbeglice iz NDH, sa Kosova i Metohije, Makedonije, Raške oblasti su posthumno "prekomandovani" u druge narode. Uništena je i kosturnica ustanika na gradskom groblju, u kojoj je bilo sahranjeno više od 60 četnika i partizana koji su 1941. zajedno izginuli. U spomen-parku započeta je izgradnja nikada završenog memorijalnog kompleksa sa amfiteatrom, a obećana spomen-ploča sa imenima streljanih nije postavljena.

Tek od 1992. komemoracija na stratištu ponovo je počela opelom žrtvama nemačkog zločina i Kraljevčanima koji su pali kao žrtve građanskog rata na prostoru SFRJ. Parastos je 1997. služio patrijarh Pavle i pozvao na poštovanje hrišćanskih načela. Jedno od njih je i sećanje na žrtve, koje su od uništavanja groblja izgubila identitet, a i broj im je postao diskutabilan. Naučnici su počeli da prekopavaju dokumentaciju.

- Zahvaljujući sačuvanim primarnim izvorima i svedočenjima savremenika, višegodišnja istraživanja su utvrdila imena 2.255 stradalih civila u oktobru 1941, među kojima je bilo i dece, žena i staraca. Lager kao mesto stradanja, definitivno je utvrđen za 2.194 stradale osobe, dok za preostalu 61 osobu nije moguće pouzdano utvrditi mesto stradanja. Postojeći podaci govore da je u lageru streljano najmanje 106 osoba mlađih od 18 godina, koje nisu dočekale vreme da postanu očevi i majke - navodi istoričarka Silvija Krejaković, autor knjige "Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941." koju je izdao Muzej žrtava genocida.

Cifre dobijene iz pisanih izvora naučnici smatraju se najmanjim brojem žrtava, a stvarni broj verovatno nikada nećemo saznati.

- Svaka struka ima svoje domete i svoje granice. Tvrdnja nekih istoričara da su spiskovi sa podacima žrtava jedini dokaz zločina su nelogični. To bi značilo da ako nema spiska žrtava onda nema ni zločina. Najsigurnije podatke daje fizička antropologija, koja pokriva inspekciju i broj skeleta, stradalih lica, ali takva istraživanja na srpskim stratištima ili nikada nisu sprovedena ili su, kao u slučaju posleratne ekshumacije u Kragujevcu, podaci skrivani. Posledice neblagovremene i neadekvatne obrade ratnih zločina su velike, a ta tema nije smela da doživi nepristojne rasprave, već ozbiljno sagledavanje višeg interesa i profesionalno častan odnos prema ogromnom broju srpskih žrtava - kaže antropolog Viktor Bejatović.

ARENA UMESTO GROBLjA

UNIŠTAVANjE groblja streljanih u Kraljevu je na savremenike zločina ostavilo mučan utisak, o čemu je svedočanstvo Marjana Peneša, sina jednog od streljanih Slovenaca. U oktobru 1979. sa sinovima je posetio Kraljevo i zabeležio: "Deca su uporno tražila mesto gde je zapisano ime njihovog dede Alojza Peneša, što sam im ja obećavao da će videti na mestu gde je streljan. Sve što sam video, izgledalo je kao da smo stigli u arenu sa gladijatorima za vreme rimskog carstva. Od srca mi se rodilo pitanje zašto te žrtve nisu dobile ono poštovanje koje zaslužuju."