NAJVEĆI ZGLOB U TELU NAJVIŠE JE I OPTEREĆEN I NAJVIŠE TRPI: Kolena nose tri naše težine

BILO da stojimo, hodamo ili trčimo, kolena neprestano trpe opterećenje celog našeg tela i zato se većina makar nekoliko puta u životu, požali na bol u kolenima. Ona, prema nekim pokazateljima, nose pritisak tri i više puta veći od težine ljudskog tela, a to opterećenje ima za posledicu trošenje hrskavice i gubitak elastičnosti zgloba kolena. Krajnji ishod može da bude neki od oblika osteoartritisa.

Po rečima profesora dr Snežane Tomašević Todorović, upravnice Klinike za medicinsku rehabilitaciju UKC Vojvodine u Novom Sadu, osteoartritisi su najčešća oboljenja zglobova i vodeći uzrok onesposobljenosti starijih. Zglobovi kuka i kolena su najčešće zahvaćeni degenerativnim promenama, a uzrok nastanka primarne osteoartroze nije u potpunosti poznat.

- Mnogi faktori mogu uticati na njen nastanak: starosna dob, pol, gojaznost, genetska predispozicija, hormonski status, ishrana... U malom procentu poznati su činioci koji doprinose razvoju (sekundarne) osteoartroze, a to mogu biti: povrede, urođene anomalije zglobova, endokrini i metabolički poremećaji ili zapaljenska oboljenja zgloba - objašnjava dr Snežana Tomašević Todorović.

* Osim bola, javljaju li se i drugi simptomi koji signaliziraju da je reč o osteoartritisu?

- Glavni simptom, bol u zglobu, javlja se tokom pokretanja kolena, a polako ta bol nestaje mirovanjem. Može se javiti i ukočenost zgloba (traje kraće od 30 minuta), posle jutarnjeg ustajanja ili tokom dana posle dužeg mirovanja uz osećaj nestabilnosti i ograničenosti pokreta. Kada je reč o kliničkim znacima osteoartritisa kolena, to su osetljivost na dodir na rubovima zglobova, "pucketanje" pri pokretima, ograničeni i bolni pokreti i deformacije zgloba.

* Posle uspostavljene dijagnoze putem rendgenografije, a na osnovu simptoma i znakova bolesti, kako se pristupa lečenju?

- Lečenje kolena je kompleksno. Obuhvata čitav niz individualizovanih nefarmakoloških i farmakoloških postupaka za smanjenje bola i poboljšanje funkcije, uz neophodnost kontinuirane procene bola. Izuzetno su važni edukacija pacijenata o smanjenju telesne težine, svakodnevno vežbanje, rasterećenje zglobova korišćenjem ortopedskih pomagala kao što su štaka, štap i ulošci za cipele, kao i i fizikalna terapija.

* Šta podrazumeva medikamentozna terapija i kako deluje na bol u kolenu?

- Podrazumeva primenu lekova koji deluju simptomatski na bol (analgetici, nesteroidni protivupalni lekovi) i primenu lekova hondroprotektora (glukozamin sulfat, hondroitin sulfat i drugi) koji osim što deluju simptomatski na bol mogu usporiti progresiju bolesti sprečavanjem daljeg oštećenja hrskavice i delimično njenim obnavljanjem.

* Poslednjih godina sve veću naklonost istraživača i lekara -kliničara dobijaju novi preparati iz grupe tzv. sporodelujućih lekova. U čemu je njihova prednost?

- Mogu da utiču na progresiju i patološke procese kod osteoartroza, a neki od njih mogu delovati na simptome bolesti. U grupu sporodelujućih lekova za osteoartrozu spadaju: simptomatski-sporodelujući lekovi OA - Symptomatic Slow-Acting Drugs for the treatment of OA (SYSADOA) koji smanjuju bol i poboljšavaju funkciju zgloba. Modifikujući lekovi (Disease Modifying OA Drugs) mogu da preveniraju, odlože promene ili da obnove oštećenu hrskavicu u obolelom zglobu i nemaju direktne efekte na simptome bolesti. Uglavnom se koriste u lečenju OA kolena, sa nešto manjim rezultatima kod OA kuka i šaka. Njihov uticaj na ostale zglobove do sada nije utvrđen.

* Mogu li pacijentima biti korisni neki dodaci u ishrani?

- Dodaci hrani koji sadrže osim glukozamin sulfata, hondroitin sulfata, kolagena, različite supstance (đumbir, kurkuma, indijski tamjan) koje imaju protivupalni efekat, smanjuju bol i otok i poboljšavaju pokretljivost zglobova. Dobar efekat imaju i jaki antioksidansi kao što su selen, mangan i cink.

* Od kojih faktora zavisi dužina lečenja?

- Zavisi od stepena izraženosti degenerativnog procesa, starosti i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta kao i metode lečenja. U gotovo svakom slučaju, pacijenti svakodnevno treba da sprovode vežbe u kućnim uslovima uz edukaciju lekara specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije.

* Kolika je efikasnost kinezitretmana?

- Kao najšire rasprostranjena metoda lečenja gonartroze, kinezitretman, preporučuje se svakodnevno, najpre pod kontrolom specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, a potom u kućnim uslovima svakodnevno. Uglavnom traje od dve do četiri nedelje, sa mogućnošću ponavljanja tretmana do nekoliko puta godišnje, u zavisnosti od postignutog efekta.

* U kojim slučajevima se poseže za operativnom metodom?

- Samo kod najtežih oblika osteoartroza, tek kada su sve prethodne mogućnosti lečenja iscrpljene. Kod pacijenata sa hroničnim bolom kolena, mogu se primeniti lekovi iz grupe antiepileptika i antidepresiva, koji imaju pozitivne efekte na hronični bol, kao i na prateće simptome kao što su zamor, poteškoće sa spavanjem, anksioznost, depresija, problemi sa pamćenjem. Efikasnom se pokazala terapija injekcijama hijaluronske kiseline koje se aplikuju u oštećeni zglob.