MITA JE SNIMAO SVOJOM GLAVOM, NE OBJEKTIVOM: Muzej u Kikindi čuva umetničke fotografije čuvenog učitelja i pedagoga čiji je rad i danas uzor
UČITELj Mita je moj prvi učitelj fotografije. Otkako mi je, kao srednjoškolcu, rekao da pokušam da fotografišem glavom, uvek sam se trudio da razmislim šta ću snimati i da "slikam glavom".
Foto: R. Šegrt
Rečenica da može da se snima glavom, najpresudnija je za moju karijeru, kaže odavano već afirmisani, priznati i nagrađivani foto-reporter Imre Sabo.
Savet kako treba da snima dao mu je fotograf amater Dimitrije Čipčić, u Kikindi mnogo poznatiji kao učitelj čiji je pedagoški rad i sada uzor prosvetnim radnicima. Međutim, učitelj Mita, kako su ga u Kikindi zvali, bio je veliki zaljubljenik u fotografiju, o čemu svedoči i njegovih 39 snimaka koji se čuvaju u kikindskom Narodnom muzeju. Na tim slikama su inženjer Milivoj Jugin, hirurg Ivan Sivčev Ciga, zemljoradnik Bogdan Terzin, klošar Rista sa pijace, romska devojčica s cigaretom koja viri kroz razbijeni prozor, nepoznati radnik livnice, prvoborac Ljuba Prošić sa odlikovanjima na grudima, grupa navijača na fudbalskoj utakmici, legendarni profesor matematike Stjepan Heldrih i još mnogo neznanih lica. Slikao je čak i tek rođenu bebu u kikindskoj bolnici.
- Mita je bio vrlo inventivan čovek. Pun ideja. Kada sam pošao u kikindsku gimnaziju, 1970. godine, sa njim me je upoznao moj Mokrinčanin, uspešni reporter "Politike", novinar Bogdan Ibrajter Tane, kasnije moj kum. Mita je u to vreme bio prosvetni savetnik i član foto-klubova u Kikindi i Beogradu. Tada je bilo vrlo malo literature o fotografiji, a pošto je stanovao u blizini gimnazije, često sam bežao sa časova fiskulture kod njega da zajedno gledamo kataloge i razgovaramo o fotografiji - priseća se Sabo, koji uvek pominje svog prvog učitelja.
U zbirci fotografija Dimitrija Čipčića, koju čuva kikindski muzej najviše je crno-belih portreta. Sabo kaže da se i na njima vidi da je sve i te kako "radio glavom".
Vesnin otac
UČITELjA Dimitrija Čipčića pamte brojne generacije, sada već starijih Kikinđana.
Običan svet zna i da je otac čuvene i priznate glumice Vesne Čipčić. Ona u Beogradu čuva njegove najpoznatije i nagrađivane fotografije, koje je opisao Imre Sabo. Učitelj Čipčić u Kikindi je službovao 24 godine. Učiteljsku školu je 1948. završio u Vršcu. Od 1958. do odlaska u penziju radio je u OŠ "Vuk Karadžić" u Kikindi. Republički savet za prosvetu dodelio mu je zvanje pedagoškog savetnika, a Kikinda "Oktobarsku nagradu" i "Prvomajsku nagradu". Pre četiri godine Aktiv učitelja škole u kojoj je radio ustanovio je nagradu za inovaciju u prosveti, ali je dodeljena samo tada.
- Većina njegovih fotografija bila je angažovana sa veoma jakom porukom. Sećam se jedne na kojoj su na tanjiru, nož i viljuška postavljeni kao krst. Ali je u tanjir nalepio i dve polovine pasulja, a sliku nazvao: "Radnička prava: sa veće visine je veći dap". Namerno je obrnuo red da ne bude "pad", jer bi se u vreme socijalizma to moglo da protumači na razne načine. Izvrstan je portret čoveka na čijoj glavi je konjski oglavnik, oči su mu prelepljene flasterima. Za vreme bombardovanja na njima je nacrtan target. Poznata je i njegova fotografija čoveka na štakama, bez noge, kako gleda plakat kojim se najavljuje predavanje Milivoja Jugina o odlasku čoveka na Mesec. Za nju je dobio mnogo nagrada - objašnjava Imre Sabo.
I za druge fotografije je Dimitrije Mita Čipčić (1925-2003) dobio brojne nagrade.
Njegovi snimci izlagani su širom nekadašnje zemlje. Poslednja izložba u Kikindi priređena mu je i 1996. godine, a pre toga ona pod nazivom "Kikinda i Kikinđani" 1971. godine. Tada je predstavljeno 55 novih fotografija i šest starih iz serije "Simbolika".
- Na mojim fotografijama pokušao sam da prikažem Kikindu onakvu kakvu sam video. To su obični građani, zatim mladi, deca, kao i galerija poznatih Kikinđana - objasnio je Čipčić tim povodom.
Sadašnjim generacijama njegove fotografije, najviše crno-beli portreti, predstavljene su proletos, takođe u Narodnom muzeju, na izložbi "Sto nevidljivih" na kojoj su prikazani predmeti koje ova ustanova poseduje, ali su vrlo retko izlagani, a neki skoro nikada.
- U većini slučajeva ti predmeti i slike imaju svoje male zanimljive priče koje su deo lokalne istorije. Učitelj Mita imao je više samostalnih izložbi svojih fotografija širom nekadašnje velike Jugoslavije - navodi Lidija Milašinović, direktorka muzeja.
Čuveni Dimitrije Mita Čipčić bio je pedagog i fotograf, sa jednakim uspehom. Po profesiji učitelj, nagrađivan je za inovacije u nastavi. Jedini je kojem su prosvetne vlasti dozvolile da jedna grupa njegovih đaka za jednu školsku godinu završi dva razreda.
Nedostaju negativi
- Jako mi je žao što ne mogu da se pronađu njegovi negativi. To bi bilo dragoceno. Ni njegova supruga, sada pokojna učiteljica Juca nije znala gde su, a ni ćerka Vesna nije uspela da ih nađe. Rado bih se uključio u pretragu tog materijala. Bili bi i veoma zanimljivi za Kikindu i njenu lokalnu istoriju, kao i za sve nas - kaže Imre Sabo.
Punih 30 godina bavio se istraživačkim radom u oblasti nastave početnog čitanja, a isto toliko vremena posvetio je i umetničkoj fotografiji.
- Viđali smo se i družili i u Beogradu, gde se on kasnije preselio. Napravio je slagaricu, koju smo štampali u mojoj maloj štampariji. To jedino nije imalo veliki uspeh - kaže Sabo.
Koliko je bio zanimljiv fotograf, toliko je na zanimljiv način predavao i lekcije u školi i družio se sa svojim đacima. Toga se priseća i Živodarka Dacin, njegova bivša učenica:
- Bio je vanvremenski. Po metodama rada neprevaziđen. Visok, krupan i markantan čovek.
Provodio je sa nama čak i veliki odmor u dvorištu škole gde smo se zajedno grudvali. Sa nama je kitio učionicu za Novu godinu, sa nama pevao, igrao. Kada je otišao u penziju zamenila ga je Julijana Čipčić, učiteljica Juca, njegova supruga. Visoka, ozbiljna, stroga.
Nije se igrala s nama. Nije se grudvala s nama. U stvari, bila je divna, ali u našim srcima niko nije mogao da zameni Mitu. Izvanredno je svirao violinu, sakupljao i restaurirao antikvitete - prisetila se Živodarka Dacin.