SVAKOME JE MIR POTREBAN: Patrijarh u Subotici na proslavi Patrona Eparhije bačke
U PRISUSTVU nekoliko stotina vernika iz svih krajeva Vojvodine, u porti Hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Subotici proslavljen je Patron Eparhije bačke - Prenos moštiju svetog Irineja, episkopa bačkog, i svetih mučenika bačkih.
foto J.L.
Svetom arhijerejskom liturgijom načalstvovao je patrijarh srpski Porfirije uz sasluženje mnogih arhijereja i sveštenstva. Proslava Patrona Eparhije bačke počela je u nedelju uveče, kada su u porti Svetovaznesenjskog hrama, koji slavi tri veka postojanja, Njegovu svetost dočekali domaćin - vladika bački Irinej (Bulović), drugi arhijereji, sveštenstvo i mnogobrojni verni narod.
Po dolasku u portu hrama, patrijarh Porfirije je celivao mošti Svetog vladike Irineja (Ćirića), potom ih predao protojereju-stavroforu Mirku Šipki, umirovljenom svešteniku, i protonamesniku Milošu Petroviću, nastojatelju hrama, koji su ih u svečanoj litiji uneli u hram. Mošti svetog Irineja (Ćirića) od sada će biti u subotičkom hramu.
Po završetku liturgije, patrijarh Porfirije se obratio vernicima, poručivši im da se drže hrišćanske vere, kao i da u molitvama spomenu i našu braću na Kosovu i Metohiji.
- Sabrali smo se u divnom gradu na severu Bačke, u velikom broju i mi koji smo došli, a i u ime onih koji nisu danas sa nama, sabrali smo se u jednoj veri, ljubavi i nadi, u jednom Gospodu i nema blagoslovenijeg sabora i čvršće zajednice - kazao je patrijarh srpski. - Nema intenzivnijeg jedinstva od jedinstva koje je rezultat sabiranja u jednoj veri, u Hristu i ništa to, slava Bogu, nije novo za naš narod. Od kada zna za sebe naš narod je imao hram kao mesto svoga sabiranja, kao mesto čuvanja sebe i svoga identiteta, kao mesto pronalaženja smisla postojanja na zemlji, kao mesto susretanja sa Bogom i jednih sa drugima.
TRI VEKA SVETINjE U SUBOTICI
PRE ravno tri veka, 1723. godine, u Subotici je počela izgradnja Hrama Vaznesenja Gospodnjeg, prve hrišćanske crkve u tadašnjoj Trgovišnoj varoši Svete Marije. Od toga vremena, sa srpskim narodom, ova svetinja je živela sve borbe, stradanja, duhovno i materijalno uzdizanje... Zato on za Subotičane nije samo prelepo neobarokno zdanje, već i srce i duša pravoslavnog življa.
U svojoj besedi, patrijarh je poručio i da reč Hristova, zapisana u Jevađelju, otkriva ispravan način života koji nas vodi u pronalaženje smisla postojanja na zemlji i otvara puteve duhovne radosti, koji su istovremeno i putevi spasenja.
- Kada se trudimo da živimo po Jevanđelju, to činimo i za spasenje drugih. Nekad kažu da treba modernizovati reč Hristovu, a to znači da treba da je se odreknemo. A mi se molimo i za takve, da nam Bog da vere i za braću i sestre kojima vere nedostaje. Sve vas molim da u svoje molitve unesete našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, da im Bog da mira, da budemo uvek spremni da nosimo i delimo krst njihov koji je i naš krst. Da Bog da razumevanja i onima koji imaju silu i moć i neretko zatvaraju oči na nepravdu, a ponekad koriste različite aršine. Svaki čovek je ikona Božja i svakome je potreban mir.