OPET BLISTAJU DELA MAJSTORA "ZLATNE SUZE": U pirotskoj Pazarskoj crkvi obnavlja se ikonostas (FOTO)
IKONOSTAS u Hramu rođenja Hristovog - staroj Pazarskoj crkvi u centru Pirota izgleda kao bajka.
Privatna arhiva
Neverovatno je koliko je tonski živ, pojedini delovi rađeni su u bojama pirotskog ćilima. Do sada nisam video ikonostas koji je do te mere raskošan u slikarstvu, sa pažljivo oslikanim stubovima. Carske dveri sa jelenima i rajskim pticama su bajka za sebe. Prelepo je i što ne postoji simetrija. Nijedan cvetić, niti ornament nisu ponovljeni. To ikonostasu daje posebnu lepotu.
Ovako za "Novosti" govori Aleksandar Cvijetanović, konzervator Narodnog muzeja u Beogradu o ikonostasu koji već dve godine restaurira sa kolegom Nenadom Nikitovićem. Do sada su završili dve trećine posla, a očekuju da će kompletno obnovljen ikonostas zablistati punim sjajem do kraja naredne godine. Posao restauracije ikonostasa širokog 14 i visokog pet metara izuzetno je zahtevan. Foto Tanjug
- Kada smo prvi put stali ispred ikonostasa, shvatili smo da ćemo se rvati sa ogromnim izazovima - kaže Nikitović. - Ikonostas je bio devastiran, činilo nam se da će se svakog trenutka srušiti. Crvotočina je bila prisutna, konstrukcija nestabilna, a gotovo potpuno crne ikone su se ljuspale. Pozlate u prvoj zoni gotovo da nije bilo, jer je u međuvremenu premazivana bronzom, pa auto-lakom. Izbrojali smo čak 11 premaza auto-lakova i bronze koji su morali da se skinu da bismo došli do originalne boje. Ikone su čišćene alkoholom i sunđerom, tako da su mnoge u prvoj zoni oštećene. Nedostajalo je mnogo dubreznih elemenata, a na carskim dverima dodato je, čak, 250 delova koji su otpali.
Ikonostas u Pazarskoj crkvi je nastao od 1843. do 1849. godine. Radili su ga majstori iz više radionica. Čuveni majstori iz Samokova su radili duborezne elemente, a svaka umetnička radionica je ostavila svoj trag. Sagrađen je od dobrovoljnih priloga bogatih Piroćanaca. Koštao je čak sedam kilograma zlata.
- Pirot je nekada bio trgovački centar i na ovom ikonostasu se vidi uticaj raznih kultura - govori Cvijetanović. - Potpuno je neverovatno kako izgleda stilski i tonski. Čudno je to što su na duborezu kombinovali zlato, srebro i slikanje. Posebno nam je bio interesantan deo duboreza u najvišem delu, na kome je predstavljeno čudovište Grifon. Liči na duboreze sa Tajlanda. Privatna arhiva
Duborez najviše oštećen
DRVO je bilo u očajnom stanju - kaže. - Dešavalo se da samo pozlata drži na okupu duborezni element. Nije bilo lako spasti ga, jer lako može da se dogodi da se raspadne. Ceo ikonostas je, čini mi se, bio u tom prahu. Sve se držalo na tananim drvenim elementima koji su bili crvotočni. Skidanje ikona je bilo pravi poduhvat. Radio sam dvadesetak ikonostasa pre ovog, a ovo je najteži slučaj.
Duboreze je radio Stojčo Stefanov Findakov, poreklom iz poznate porodice duborezaca, a ikone Hristo Dimitrov. Krst, koji predstavlja pravo umetničko delo, radio je zograf Tripko.
- Treba imati u vidu da su u to vreme postojale ogromne radionice, a da je glavni majstor radio prvu zonu - kaže Cvijetanović. - To je i za pozlatu karakteristično. U donjoj zoni je najveća karataža zlata i najbolje je urađena. Interesantno je da su majstori koristili pravu zlatnu boju. Ta takozvana "zlatna suza" govori koliko je ikonostas bio vredan.
Privatna arhiva
Proglašena za kulturno dobro
CRKVA rođenja Hristovog, ili Staro-Pazarska crkva u Pirotu, građena je od 29. jula do 21. decembra 1834. zahvaljujući dobrotvornim prilozima bogatih meštana. Graditelj crkve, tada veoma poznati majstor, bio je Andreja iz Velesa, koji je gradio crkve u Nišu, Skoplju, Smederevu, Mostaru i Sarajevu. Zbog svojih, pre svega, istorijskih i arhitektonskih vrednosti, 1986. proglašena je kulturnim dobrom. Unutrašnjost crkve je veoma dekorativno uređena. Živopis crkve uradio je zograf Samokovlija pa je samim tim urađen u poznatom samokovskom stilu ikonopisa. Monasi iz Hilandara, koji su živeli u Pirotu, u kome je Hilandar imao svoj metoh, takođe su se zauzimali kao ikonopisci. Freske na zidovima hrama oslikao je pirotski slikar Čedomir Krstić. Crkva je imala nekoliko vrednih i starih rukopisanih knjiga.
Originalne male ikone iz najviše zone su, nažalost, s vremenom stradale. Mnogo ikona je naknadno dodato, među njima ima i ruskih i grčkih.
- Pazarska crkva je preživela mnoge nevolje - nastavlja Cvijetanović. - Preživela je požare, poplave... Stradala je u ratovima. Tamo gde nemamo elemente za rekonstrukciju, moramo da ostavimo kako jeste. U prvoj zoni su biseri slikarstva. Te ikone su najlepše, ali i najoštećenije, otrvene, izgorele od kandila. Najveći problem je nedostatak duboreznih elemenata u prvoj zoni, koji treba ponovo da se reokonstruišu. Ipak, posle konzervatorskih radova vidi se majstorstvo koje ranije nije moglo da se vidi preko prljavštine koja se decenijama gomilala. Obnovljeni delovi ikonostasa nekako blistaju, pogotovu druga zona, koja je sada završena i koja je izuzetno očuvana. Izgleda onako kakva je bila i kada je nastala.